Успомене из младости у Хрватској

1. МОЈ ДЈЕД СТЕФАН МИХАЈЛОВИЋ

Хрватска је природним красотама прелијепа земља. Нарочито на сјеверу и југу природа је и величанствена и дражесна. Само у средини земље, у Посављу, пружила се од Загреба до Славоније тако рећи пуста и бескрајна равница. Два сата хода од Загреба налази се у том низоземљу, на десној обали Саве, опет крајина од неколико четворних миља површине и броји око двије тисуће житеља. Тло је рђаво, пјесковито и иловасто, а из године у годину преплављује га Сава и притоци, остављајући пруд и друге наплавине. Овај крај нема природних чари, а лоша земља лоше јеи обрађивана, па сав околиш изазива путнику мрачне и тјескобне дојмове. Вегетација је слаба. Овдје-ондје сушичави храстићи, шикара и врбе, кукурузишта и повртњаци, куће из сирово тесаних балвана, сламнати кровови и мајушни прозорчићи, који страже понутрицу, не дајући унутра ни свјетла, ни зрака у већим количинама. А житељство је, као у свим сиромашним крајевима, слабуњаво, и није онако лијепа типа, као што су остали Посавци. Међутим је крај и хисторијски и политички веома занимљив. Туропоље — Турско Поље (Тшкепед), — тако се зове овај крај, — више је но шест стољећа аристократска република с изразитом самоуправом (зеПсоуепитепћ) и сви су становници без изнимке племићи.