Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 91

у Новој Веси, која је само наставак каптолског вароша и стојаше под искључивом јурисдикцијом Каптола.7") Чика Андраш нас је очекивао и побринуо нам се за изврсну вечеру, а требали смо је исто тако као и починак. ја сам до душе већ код жупника Чичка у Каменском био познао уређај поповске куће, но кућанство братића Андраша било је у ствари друкчије. Овдје је господарила као неограничена газдарица Мадам Ленка, кућаница стрица Андраша, у ствари један доброћудни змај, коју су пријатељи и сва дружина једноставно називали „госпа“. Чики Андрашу било је тада око 40—45 година. Бијаше висок, витак и једноставно отмена држања и добрих друштвених манира. Интелигентно његово лице било је у профилу потпуно налик Рафаеловим сликама Дантеа у „Разрша аде! застатето“ и у „Парнасу“ у станцама ватиканским. Његов одношај спрам госпе свак је сматрао природним. Она је имала сина и кћер, праве слике оца свога, који их је волиоим право пургерски одгајао. У кући је био поштени ред као у каквој евангеличкој пасторској фамилији. Само ми је било наопако, да дјеца стрица Андраша нијесу називала оцем. Упитао сам одмах моју мајку, зашто је то тако, а она ми је рекла, да се то не би пристојало, јер је стриц Андраш свећеник.

_ Другог јутра пођосмо да погледамо град, а понајприје велику, извана веома припросту, али изнутра због њених архитектонских размјера особито стону цркву, готичку грађевину, започету у ХИ стољећу, неколико пута и опет обнављану. Стона црква опкољена је великим зидом и гломазним кулама тако, да се извана види само највиши дио њезин. Није ми се то свидјело, али су ме поучили, да су те куле биле потребне за обрану стоне цркве, коју су рушили и Монголи и Турци већ више пута. Но унутрашњост цркве учинила је на ме незабораван дојам: помислио сам, да на свијету не може бити веће и љепше цркве. Но премда нијесам имао појма о умјетности, упала ми је у очи дисхармонија између једно-