Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 93

кутија и ладица. Каноник их је посебице отварао и показивао нам њихов садржај. р

Моја се мајка препустила дојму и гласно клицала дивећи се. Ту је било управо баснословно 60гатство Каптола на окупу: масивне златне и драгуљима украшене монстранције, циборији, калежи, бискупске палице, крстови, реликвијари, мисне хаљине, везене прастарим лијепим бисерима и украшене драгуљима, из баршуна и из броката, па затим мисне кошуље и рокете, окићене најдрагоцјенијим старим чипкама, или направљене скроз од таквих чипака. Цијене на много милијона форинти ту загребачку каптолску ризницу, но на мене је учинила тако незнатан дојам, да нијесам осјећао потребе, да је за вријеме свога потоњега, и више но двадесетогодишњега боравка у Загребу опет видим. Само је један предмет изазвао моју пажњу: „недужна дјечица“ погубљена на Иродову заповијед. Сваке су године на благдан тај предмет излагали у стоној цркви због поклонства. Реликвијар, у коме се дијете налази, из сухога је злата, а укра-_ шен дијамантима, рубинима, смарагдима, тиркизима, аметистима и бисером. Форма му је дугољасте шкрињице, која је опет справљена у шкрињу сребрну. Осим своје дадиље још нијесам видио лешину, а моја дјечја радозналост била је веома напета да видим дијете — уморено прије 18 стотина година. Попеше ме на столицу, да га видим. Но ја не видјех ништа више, него шаку бијела праха на бијелом свиленом јастуку, а покрај ње нож са златном ручком, која је била украшена драгуљима. Ја сам загаламио, да би хтио видјети „недужног младенца“. Моја мајка енергично ми заповједи да шутим, а каноник је правио, што Нијемац вели „лијепо лице на рђаву игру“. Пошто је „недужно дијете“ било ресе Че те апсе првостоне ризнице, обичавали су га показивати на посљетку, па сада могосмо на моје велико весеље опет на свјеж зрак. Не знам, што је било веће, моје разочарање или огорчење, али знадем то, да је тај догађај оставио у мени дојам, који је био одсудан