Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

382

КРАЉ

да не унапреди чиновника кога је комисија оценила као способнбга, али не може више да унапреди чиновника кога је компсија оценила као неспособнога. Ова сталност и независност коју по закону уживају чиновници, спојена је с извесним умањењем њихове политичке способности. По старом српском законодавству, чиновник је, као сваки грађанин, могао учествовати у политичком животу, али је зато и Влада могла да га по своме слободном нахођењу пенсионише или отпусти. По садашњем закону, чиновник не ужива ону слободу политичког рада коју обични грађани. Пре свега, онима који испољавају извесна политичка уверења (републиканизам, комунизам), државна служба уопште је затворена. Затим, изузимајући чиновнике којима сам Устав признаје право кандидовања, остали чиновници не смеју активно учествовати ни у изборним агитацијама ни у страначким организацијама. Законодавац иије ускратио чиновницима уживање политичких права, али им је ускратио учествовање у политичким борбама; он је хтео да их што већма неутралише. Колико су год добили у погледу своје позивне самосталности II сигурности, толпко су изгубили у погледу своје грађанске слободе. С оваквим сталним чиновништвом какво је установио закон од 1923, владина моћ над чиновништвом знатно је умањена. Ипак Влади су остављена доста широка права прпликом регрутовања чиновника; примање у државну службу зависи у главноме од њене добре воље. Влада не може уклонити из државне службе кога хоће, али не мора примити у њу кога неће; нема нпкаквих претходних конкурса и испита који би јој наметали неповољне кандидате. Противу њених могућпх злоупотреба постоје две предохране: (1) Чпновници су подвргнути сталном оцењивању; ако би Влада увела у државну службу неспособне елементе, они би, у току времена, због слабих оцена, били избачени из државне службе. (2) Сва су државна звања подељена на категорије према школској спреми која је за њих потребна; тиме је Влада спречена да државна звања даје људима без икаквпх или са недовољнпм квалификацијама. Са слабљењем владине моћи над чиновнпштвом обично слабп и чиновничка дпсцпплина. Да се то не би десило и код нас, заведене су врло строге дисциплпнске казне. На пр. умањење плате до 20о/ 0 за годпну дана највишерумањење пенспје до 2Оо/ о за десет годпна највшпе; отпуштање пз службе; губитак пенсије. Све те казне, тако осетне, изрпчу дпсцпплински судови по слободном уверењу. Обезбедпти матерпално чпновнике, али умртвити у њима сваку политичку активност; одузетп Влади право избацивања из државне службе, али оставитп јој право примања у државну службу; учпнпти чпновнике сталнима, и опет зато држати их у запту посредством строгих дисциплинских казни, то су главне одлике закона од 1923.