Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

ЛОКАЛИА УПРАВА

383

ГЛАВА V. ЛОКАЛНА УПРАВА.

1. ПОДЕЛА ЗЕМЉЕ НА ОБЛАСТИ. (У. чл. 95 п 135. Уредба о поделп земље на области од 26 априла 1922. ОСС. чл. 88. УС. 17, 18, 22-25, 27јуни 1921. - УО. 27 јуни 1921. 411. „Управа у Краљевини врши се по областима, срезовима и општинама" (чл. 95. У.) Створенс су, дакле, четири управие једпнице, од којих општина има најужу, а област најширу териториалну надлежност. Области, срезовн и општпне уређене су по начелу самоуправе, али не и окрузп. Подела на области врши се законом, алп према извеснпм начелима која је Устав поставпо. По тпм начелпма, областп које су се затекле у тренутку ступања Видовданског Устава на снагу, морају се укинутп, и па место п,их образоватп нове областп према приликама прпроднпм, социалним и економским. Од овога правила, Устав је предвпдео два пзузетка: (1) Ниједна област не сме пмати више од 800.000 становника, макар све прплике природне, социалне и економске. захтевале группсање већега броја становника у једну област. У Уставотворној Скупштини истпцано је, да једпа област не може, у тренутку свога стварања, пматп више од 800.000 становника, алп да се доцнпје, путем прираштаја становништва, може уздићи пзнад тога броја. Уставотворац нпје мислпо да се једна област мора цепати на две, чим буде прешла 800.000 становнпка. (2) Деоба Босне п Херцеговине на областп мора се пзвршптп у њеним садашњим границама. Поједпни срезови пли општпне могу се издвојити из својих области босанских и прппојптп једној области ван граница Босне и Херцеговпне само онда, ако то одлуче њихова самоуправна представништва већином од 2 /з гласова и ту одлуку одобри Народна Скупштина. Али срезови или општине пз областп ван граница Босне и Херцеговине не могу се нп којим начином припојити једној босапској областп. Појединп деловп историјске Босне могу се пз ње пздвајати, алп страни елементи не могу улазити у састав оних области које буду образоване у оквиру псторпјске Босне. 412. Устав је одредпо рок за доношење закона о подели земље на областп. Ако у томе року закон не би био донет, подела на области имала је да се пзврши уредбом. Алп уредбодавцу Устав је наметнуо извесна ограничења која за законодавца нису постојала. (1) У Хрватској и Славонији морале су се основатп четири областп. Законодавац је могао основати колико је хтео области; уредбодавцу је њихов број прописан Уставом. Питање је спорно, да ли те четири области