Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

384

КРАЉ

морају бити основане тачно у садашњим хрватским границама, као што је за босанске области предвиђено да морају бити основане тачно у садашњим босанским границама. Уредба од 26 априла 1922 образовала је четири хрватске области тачно у садашњим хрватским границама; ниједан део хрватског земљишта није припојен једној нехрватској области; ниједан део нехрватског земљишта није припојен једној хрватској области. Ипак зато, има политичких људи и политичких група који сматрају да хрватским областима није ујемчен њихов историјски оквир онако као што је ујемчен босанским областима. У прилог овога гледишта наводи се, да је за Босну казано изреком да he се разделити на области „у својим садаппвим границама", а за Хрватску речено је само толико, да he се у њој основати четири области. Да ли у садашњим хрватским границама или без обзира на те границе, није јасно казано. На супрот овоме тумачењу може се навести, да из претреса вођеногау Уставотворној Скупштини изилази, да уставотворац није, истина, био противан распарчавању историјске Хрватске, али да је. сматрао да то не може бити извршено уредбом него само законом. И зато, докле је целокупност Босне ујемчио према законодавцу, целокупност Хрватске ујемчио је само према уредбодавцу, али према овом последњем он је целокупност Хрватске ујемчио исто онако као према законодавцу целокупност Босне. (2) Окрузи у Босни морали су се узети за области. Закон је могао један округ босански цепати на више области, и могао је више округа спајати у једну област, али уредба морала је босанске округе такве какве претворитп у области. Као што је према законодавцу ујемчена целокупност Босне, тако је према уредбодавцу ујемчена целокупност босанских округа. (3) Црна Гора из 1913 са котаром бококоторским а без округа плеваљског и бјелопољског морала је чинпти једну област. Сва ова ограничења постављенаУставомбило законодавцу било уредбодавцу значила су уступке историзму. Босна, Хрватска, Црна Гора успеле су, бар у извесној мери, да се води рачуна о њиховим историјским границама. Хрватска и Црна Гора обезбеђене су у својој целокупностп само привремено, докле уредба о подели земље не буде замељена законом. Целокупност Босне постала је једно уставно начело које и сам законодавац мора поштовати. Значај те целокупности састоји се само у томе, што се подела Босне на области мора извршити у љеним садашљим границама. Као административна целина Босна неће постојати, али њене областп биће одвојене од осталих области својим исторпјскпм оквиром: њимасе неће моћи припајати делови другпх области. Истина, њихове поједине ошптине и срезови моћп he се издвајати,. али само под врло отежаним формалностима. Ипак, ма колико да се водило рачуиа о историјским границама Босне,.