Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

ЛОКАЛНА -УПРАВА

385

она неће впше имати јединствену обласну управу, и ако се њена дсоба на областп пма изврпшти у њепом историјском оквнру, то је само стога да бп садашњп бројни односи пзмеђу њене три веропсповестп оста.ти непромењенп. Муслиманп парочпто бојали су се да се спајањем делова босапскпх областп са деловпма небосанских области пс добпју нове областп у којима he се муслиманско становништво претворити од већине у мањпну. Тиме се објашњује да је издвајање појсдиних општина и срезова допуштено, ма и под отежавним формалпостима, али да ни на којп начпн ппје допуштено припајање страпих срезова или опгатпна босанским областпма. 413. Закон о подели земље на областп пије било могуће допетп у уставном року. Зато је подела на областп пзвршена уредбом од 26 апрпла 1922. Нрема уетавним прописпма та уредба пма снагу закопа; Скушптина је не може обеснажпти својом резолуцпјом; она је може само променитп по редовпом законодавном поступку. Уредба предвиђа тридесет п три области. Саобразно Уставу, Хрватска је подељена па четири области; у Босни су дотадашњи окрузн посталп областп; Црна Гора начињена је једном облашћу. Што се тиче оних покрајина о којима Устав нпје рекао ништа, Словенија је на две области; исто тако Далмација; Војводина чпни једну област. Србија је подељена на седамнаест областп; изузпмајући две трп пограничне областп које су узеле у себе извесне војвођанске и црногорске ерезове п округе, све остале српске области образоване су пз делова старе српске територије. У главноме, подела на области изведена је у старим покрајинским, одн. државним границама. У колпко је било размицања граница, оно је извршено у корпст Србпје, а на штету Војводпне и Црне Горе (овој последњој дат је у име накнаде један котар далматинскп). Бпло је предлога да се два главна града Београд и Загреб издвоје из својих области и уреде као независне општине непосредно под централном влашћу, али ови су предлози одбачени, јер се нашло да је боље да свако место има своју област којој прппада. Ипак за Београд је учињен овај изузетак: и ако Београд улази у састав Београдске области, управа града Београда није под београдским великим жупаном. пего под мпнистром унутрашњпх дела. 414. Устав и уредба о поделп на области дају заинтересованом становнпштву правадамења обласне границе које надлежна државна власт буде утврдила. (1) Две или више областп које су створене законом или уредбом могу се спојпти уједно, под условом да тако образована област нема впше од 800.000 становника. Одлуку о спајању доносе обласне скупштине; одлука је коначна и ие потребује потврду државне власти. За Босну важе нарочптп прописи: i