Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

ЛОКАЛНА УПРАВА

387

по истим начелима п у цептру и у областима. У центру, она је подељена на седамнаест минпстарстава. која су једно од другога независна; према тој подели на министарства, требало би да у областима постоје обласна одељења, од којих би свако било потчињено своме министарству у центру, и радило незавпсно од других одељеља. У место тога, послови десет министарстава спојени су код великог жупана, а седам осталих министарстава могу, ако им треба, стваратп своја засебна одељеља. За разлпку од онога што се види у центру, у области извршепо је усредсређиваље послова разних министарстава у рукама једнога шефа. Велики жупаи не може бити стручан за све послове којп су му повсренп. Више или мање за сваку струку послова он пма нарочите референте, алп ти референти не стоје према љему у ономе односу у коме министри према шефу владе, него стоје у ономе односу у коме пачелнпци одељеља према мипистру. Великп жупан је шеф свихструка; стручни референти чине љегово помоћно особље. Ако је велики жупан, с једне стране, шеф свих својих референата, он је, с друге стране, потчиљенп орган свих оних министара чији пословп улазе у опсег опште управе. Oii нс стоји само под упутствима и наредбама мшшстра унутрашњих дела, него такође под упутствима п паредбама министра просвете, минпстра аграрне реформе, министра пољопривреде, итд. Што се тпче оних мпнистара чпјп послови не улазе у опсег опште управе, они се могу обраћати на великога жупана, али му не могу издавати наредбс и упутства као своме потчињеном органу. Као посплац опште управе, велпкп жупан јесте „политички представиик владе“ (чл. 7 ОУ); он прсдставља Владу, јер је пословс пајвећег броја мшшстарстава усредсредио у својим рукама. Будући представник Владе, он долази испред свих других власти у области. 417. Изнето је мпшљеље да надлежност великога жупана, и ако врло широка, није ппак онолико широка колико би требала да буде по Уставу. У члану 95 стоји, да велпки жупан „управља пословпма државне управе у области“, а у члану 98, да је велпки жупап „врховни старешпна опште државне адмпнистрације у областп, у колико по закону не постоје за нарочпте послове државне управе посебна надлештва за једну или вшпе области". Из ових уставних прописа извео се закључак, да је у надлежкост великога жупана требало ставити послове свих министарстава, а не само оних која су обухваћена под назпвом опште управе. Из надлежностп великог жупана могли су се пздвојпти само они пословп за које су законом установљепа посебна надлештва. Нама не пзгледа ово мишљеље сасвим тачно. Стојп истина, да је Устав поверио у начелу државну адмпнистрацију великом жупану, али, с друге стране, стоји и то, да је Устав допустио законолавцу да поједине послове пзузима из над-