Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

394

КРАЉ

и предузећа обласне самоуправе, на пр. уредбе о уређењу пристаништа, стручних школа, - или уредбе о грађењу железница, пресушивањубара, регулисањурека; (с)уредбекоје разрађују један државни закоп ради његове примене у области. Од свих ових уредаба, уредбе под (b) без сумње су најважније. Обласне уредбе подређеие су не само државним законима него и државнПм уредбама; стога, обласне уредбе морају се кретати у границама државних закона и уредаба. На пр. када обласна самоуправа сагради о своме трошку пристаниште, она може издати уредбу о његовом уређењу, али ако постоји државни закон пли државна уреба о пристаништима уопште, обласна уредба мора се саобразпти томе државном закону или тој државној уредбп. На издавање уредаба обласна самоуправа овлашћепа је Уставом; зато не мора тражити за сваку своју уредбу посебно овлашћење од законодавца. То би јој овлашћење бпло потребно само онда, ако би, с погледом на своје месне прилике, желела чинити у својој уредби изузећа од државних закона п уредаба. Обласне уредбе могу бити како администратпвне тако и правне, могу бити упућене како самоуправним властима тако и грађанима. Члан 68 ОССкаже:„Обласне уредбе имају обавезну снагу и запојединце и за власт“. У вези с тиме, чл. 64 прописује казне за она лица „која се не би покоравала обласним уредбама". На пр. обласна власт пропише уредбу о употреби једнога моста који је она саградила; свакп онај који би се о те прописе огрежио, могао бп бити кажњен. Огрешења о тгрописе обласних уредаба сматрају се као иступне кривице, које ислеђују и пресуђују надлежне власти по тужби Обласног Одбора. Право предлагања уредаба има Обласни Одбор и чланови Обласне Скупштине, било више њих заједно било само један од њих. У уре||би о пословном реду у Обласној Скупштини, каже се да п велпки жупан може чинити предлоге (чл. 52). Ми мислимо да се овај пропис који говори о предлозпма уопште, не односи на предлоге уредаба посебнце. С једне стране у члану 65 ОСС, као предлагачп обласних уредаба помињу се само Обласнп Одбор и члановп Обласне Скупштине, а не п велики жупан. С друге стране, по Уставу, велики жупан врши надзор над законитошћу уредаба; због тога би било незгодно да он сам учествује у њнховом доношењу. Обласне уредбе које Обласна Скупштина реши, не потребују потврду великога жупана. Када би велики жупан имао право потврђивања, он би, одрицањем своје потврде, могао спречити ступање у живот сваке уредбе која би по његовом мишљењу била незаконита пли нецелисходна. У место права потврђивања, он има право одлагања. Ако нађе да је једна уредба незаконита, он може одложити њено проглашавање, докле се питање о њеној законитости не реши, по његовој представци, код Државнога Савета.