Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

404

КРАЉ

довне судове важи, а за Државни Савет и Главну Контролу не важи начело поделе власти. Редовни судови могу, у извесним приликама, оцењивати законитост управних аката (на пр. када суде за противстајање власти, или по тужби појединаца противу државе за накнаду штете), али судови не могу поништавати, одн. обустављати управне акте. То гграво припада Државном Савету и Главној Контроли. 1. ДРЖАВНИ САВЕТ. (У. чл. 102 и 103. Закон о Државном Савету и Управним Судовима од 17 маја 1922. Уредба о пословном реду у Државном Савету и Управним Судовима од 5 септембра 1922. 24 и 25 април 1922.) 436. Државни Савет је врховни управни суд, под којим стоји известан број првостепених управних судова. Државни Савет има тридесет чланова. Тај број није утврђен Уставом, него законом: због тога нова саветничка места могу, у случају потребе, бити установљена законодавним путем. Али, ма колики број саветничких места био установљен, то мора бити паран број. По Уставу, половину саветника бира Краљ, а половину Скупштпна. Ако би број саветника био непаран, један од два чиниоца, Краљ илп Скупштина, бирао би већи број саветнлка, него онај други чинилац, а то бп било противно оној равномоћи коју је Устав желео установити пзмеђу љих прилпком бираља саветника. Саветници морају иматп факултетску спрему, са десетогодишњом државном службом, - или јавни рад. Она лица за која би Краљ и Народна Скупштина нашли да су се истакла јавним радом, могла би бити постављена за саветнике, без иједног разреда основне школе, без иједне године државне службе. Најмање две трећине саветника мора имати диплому о свршеном правном факултету (али не и диплому о докторском псппту, под условом, наравно, да се по уредби правног факултета факултет завршује другим каквпм испитом, ане докторским). Само једна трећина Државног Савета може бити попуњена лицима која су место правног факултета свршила други који факултет, или су се истакла као јавнп радници. Како она лица која су свршпла неки други факултет а не правнп, тако п опа лица која су свршила правни факултет, морају имати десет годпна државне службе; Осим тога, по пзречном тексту Устава, она не могу бити постављена у Државнп Савет, ако у државној служби нису достпгла положај виших чпновнпка. По садашњем закону о чиновницима, чиновнпцп се деле по категоријама и по групама. Да саветннци морају бити чиновници прве категорије, изилазп пз тога, што се од саветника тражи факултетска спрема, а чпновницп с факултетском спремом улазе у прву категорију. Свака категорија дели се на пзвестан број група, које се разликују иа