Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

ДРЖАВНИ САВЕТ II ГЛАВНА КОНТРОЛА

405

приправне, помоћне п главне. Као вшпн чиновницн једне категорије могли би се сматрати само онп чиновници који се налазе на положајима главнпх група: само на те положаје поставља Краљ; иа све остале поставља министар. У првој категоријп, првих гаест група јесу главнс: следствено, она лица која улазе у Државни Савет као чиновници, а не као јавни радницп, морају прппадати једној од првих шест група прве категорије. Чланови Државног Савета постављају се па овај пачин: половину бира Крал> из кандидатске лпсте Народпе Скупштппе; половпну бира Скупштина из кандидатске листе краљеве. II Краљ п Скупштина морају за свако саветничко место кандидоватп по два лпца. Овај 'начпн уставотворац је прописао за прво постављаље саветипка после Видовданског Устава. Што се тпче доцнијег попуљавања Савета, уставотворац је оставио законодавцу да то питање уреди. Закон о Државном Савету од 17 маја 1922 задржао је онај начпн који је Устав усвојпо за прво попуљавање Савета. То не пскључује могуКност да један доцнији закон тај начпн променп. Чланови Државног Савета не могу бити нп пенспонисани пп премештени ни отпуштени по слободном владипом нахођењу: онп уживају судијску сталност и пепокретност. На основу закона, саветнпци се стављају у пенсију по навршеној 70 годпнп, или кадауслед болести постану неспособни за вршење дужности (ова неспособност утврђује се по општим прописпма чиновнпчког закона). 437. Управнн судовп немају законом утврђен број чланова. Њнхов број чланова зависи од потребе. (Ко утврђује ту потребу, нвје речено. Приликом постављања првих чланова, њу је утврђивао министар правде, којн је расписивао стечај. Нова судијска места могла бп се, по општим проппспма закона о чиновницима, установитп само законом). Чланове управнпх судова поставља Краљ од двострукога броја кандидата које пзбере Државнп Савет. За упражњена судпјска места расппсује се стечај, п Државни Савет може изабратп само она лица која су се на стечај јавила. Као што се сваки кандидат јавља за једно одређено место, тако га и Савет може само за једно одређено место изабрати. Савет стојн на гледпшту, да онда када би пстовремено ваљало попуннти више судпјскпх места, Влада не би могла између укупнога броја саветских кандидата чинити свој избор за свако место: за свако место онН би пмала да учинп пзбор само између она два кандпдата која јој је Савет баш за то место предложпо. Влада није усвојила ово гледпште, и саветске кандидате иостављала је за судије у друга места а не у она за која пх је Савет изабрао. По нагаем мишљењу, саветско гледиште бпло је потпуно сагласно са законскпм текстом. Чл. 7 ЗДС гласп: ~Судије управнпх судова постав-