Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

406

КРАЉ

љају се... од двоструког броја кандидата које избере Државни Савет“. Претпоставимо да је за пет места Савет кандидовао десет кандидата: ако би Влада могла од ових десет кандидата узети кога било за једно од пет упражњених места, она би постављала управне судије из десетострукога броја саветских кандидата, а не из двострукога, како закон тражи. Чланови. управних судова морају пматп диплому о свршеном правном факултету и осам година чиновнпчке или адвокатске службе (председник суда мора пмати десет година такве службе). Године проведене у админпстративној служби рачунају се исто тако у квалификацију управних судпја, као и године проведене у судској служби. Године проведене у разним службама које подједнако квалификују, сабирају се једне с другима. У погледу сталности и непокретности, управне судије уживају иста права као и државни саветници, с том разликом само што управне судије долазе у пенсију по навршеној шездесетој години (изузимајући председника суда за кога, као и за државне саветнике, граница старости настаје тек са навршеном седамдесетом годином). До изједначеља закона о уређењу судова, управних судова има свега шест. Њихова област и седшпте назначено је у закону о Државном Савету и управним судовима. 438. Државни Савет и управни судови врше управносудске функције: Државни Савет као врховни управнп суд, управни судови као судови првога степена. Али њихова надлежност није искључиво управно-судска. Поред те надлежности онп нмају и једну друту надлежност по посебним законима. На пр. по закону о чиновницима, Државни Савет јесте дисциплински суд другога, а управни судови дисциплински судовп првога степена; по закону о обласној п среској самоуправи, Државни Савет решава о законптости обласних уредаба; управни суд оверава пуномоћства чланова Обласне и Среске Скупштине; он такође извиђа п пресуђује крпвпце чланова Обласног Одбора по тужби Обласне Скупштпне. Државни Савет, поред својих управно-судскпх функција и функција по посебнпм законима, има још и неке функције које су му Уставом дане. Из овога изилази, да ни Државни Савет ни управни судови нпсу пскључиво управносудска тела, н да ван својих управно-судскпх функцпја, Државнп Савет и управни судови немају исту матерпалну надлежност. Има предмета које по посебнпм законпма Државни Савет решава сам без управних судова, као што има предмета које по посебним заковима управнп судови решавају сами без Државног Савета. 439. Надлежност Државног Савета одређена је Уставом, али не исцрпно; она може битп пропшрена обичним законом. Устав даје Савету тројаку надлежност: (1) Савет је органврховне државне управе. Отуда проистпчу ове његове