Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

408

КРАЉ

Државни Савет решава о споровима управне природе. Спорови засновани жалбама противу указа п министарских решења решавају се код Државног Савета у првом и последњем степену“ (чл. 103). С овим треба довести увезу следећу одредбу закона о Државном Савету и управним судовима: „Управни судови суде по административним споровима. Административни је спор само пзмеђу поједпнаца нли правног лица с једне и управне властп с друге стране; апостоји онде, где је актом управне власти повређено какво ираво' пли какав непосредни лични интерес тужпоца заснован на закону“ (чл. 15). Има два начина заодређивање надлежности управних судова: или се изречно поброје случаји у којима једопуштено тужптп се управном суду (метода набрајања), илп се поставп једно опште начело о томе под којим се условима нризнаје право на тужбу (метода опште клаузе). Код нас је усвојен овај други начин: право на тужбу прпзнато је, не у неким изречно побројаним случајима, него у свима случајима административнога спора. Да не би било сумње о томе, да ли у даном случају има административног спора, постављена је једна законска дефиниција административног спора. На тај начин, административни спор нема код нас само један општп теоријски, него пма и један нарочити позитивноправни значај. Ипак, у пракси се јавило питање, да ли надлежност управних судова постоЈи у свима случаЈима административног спора без изузетка. Зар не би било могуће специалним законским проппспма изузети пзвесне случаје из надлежности управних судова. На пр. по закону о водама, решеља минпстарска поводом молби за подизаље грађевина за употребу воде, оглашена су за извршна. На основу тога, у пракси, Државни Савет сматра да њему није допуштено примати тужбе противу министарских решења донетих на основу закона о водама. Ако би се одржало ово гледиште, онда би се путем посебнпх закона могла знатно сузити надлежност управних судова; ови бп могли примати тужбе протпву аката управне властп само онда, ако те акте није пиЈедан посебан закон огласио за извршне. Ми налазимо да се то не би слагало са Уставом. Код нас, надлежност управних судова Hirje одређена по методи набрајања, него по општој клаузи. Што Је нарочито важно, та општа клауза није ушла само у закон о Државном Савету, него Је ушла п у Устав. Да Је ушла само у закон, од ње би се могла чинитп већа или мања изузећа путем посебних закона. Алп, када Је Устав дао управним судовпма ошпту надлежност за решавање спорова управне природе, онда Је немогуће Један случаЈ који има све особине административпог спора пзузетп, путем обичног закона, из надлежности управних судова. У сваком случаЈу коЈи одговара законској дефпницијп адашнпстратпвног спора, мора се стога допустити управном суду примање тужби.