Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

410

КРАЉ

дакле, чиновник бпо отпуштен после стеченога права на пенсију, он бп могао тужитп се противу акта отпуштања због његове незаконитости. Обрнуто, да ли he један чиновник бити премештен из места у место, то, с пзвесним ограничењима, зависи од слободнога нахођења Владе; зато противу акта премештаја чиновник не може поднетп тужбу. Према овоме, једна велпка грана управних аката, акти слободне расуде, остају изван надзора управнога судства. Тај се надзор врши у име законитости управе, а противу аката слободне расуде немогуће је тужити се као протпву незаконптих аката, пошто се они не морају чинити саобразно законским проппспма, као што се морају чинити везани управни акти. Ипак ово начело, да слободни управнп актп не подлеже надзору управнога судства, важи само с ограничењима. (а) Да ли један акт спада у слободне или везане акте, то је једно питање на које се одговор налази у закону. Зато је могућна тужба противу једнога акта који је уирава издала као слободан, и ако је он законом увршћен у везане акте. Исто тако, могућна је тужба против оних аката који су по својој природи слободни, али нису учпњени од надлежне власти, или нпсу учпњени по прописном поступку. Има аката који су по садржпни слободни, а по форми везанп; с формалног гледишта, такви акти дају повода тужби исто тако као и везани акти. На пр. чиновнпк може бити употребљен на рад у непосредно нижим групама сродних струка непосредно више категорије. Одлуку о томе доносп надлежан минпстар, по својој слободној оцени државне потребе, али законом је прописана једна претходна формалност: министар мора саслушати мишљење Стручнога савета, које у осталоме није за њега обавезно. Претпоставимо, да минпстар, без саслушања Стручнога савета, упути чпновника на рад у сродну струку; чиновнпк би пмао право тужбе противу тога акта, не стога што је кренут из своје струке, него стога што је кренут по једном поступку које не одговара законским проппсима. (b) Под слободном расудом могу се разумети две различне ствари: с једне стране, слободно схваћање државног интереса или једне исто тако опште и неодређене ствари, на пр. јавног реда и јавне безбедности, хптне и неминовне потребе, ii т. д.; а може се, с разумети слободна оцена пзвеснпх објективних чињеница, на пр. да лп једна грађевина на води може опстатп на месту где је подигнута, да ли једну механу треба отворпти с погледом на локалне потребе, и т. д. У првом случају, управп се оставља да радп по својој увпђавностп; у другоме, њој се оставља да радп по своме познавању чпњенпца. То познавање често претпоставља стручна знања; зато се ова друга врста слободне расуде назива, за разлику оне прве, стручном илп технпчком расудом. Слобода расуде у првом смислу не подлежи над-