Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

ДРЖАВНИ САВЕТ II ГЛАВНА КОНТРОЛА

411

зору управнога судства: да лп се управа преварпла у својој оценп државног пнтереса, суд бп пмао да решава само на основу своје оцене државног пнтереса, која бп бпла псто тако субјектпвна као и оцена управе. Техничка расуда, напротив, дала бп се подвести под надзор управпога судства. Да ли је управа тачно утврдпла пзвесне чшвенпце, то је једна ствар о којој се да, на основу објектпвнпх разлога, расправљатп. На пр. минпстар огласп за упражњено место једном чиновнику којп није у стању да свој пзостанак оправда. .Да ли су чпњенице које је чпновник навео у оправдање свога пзостанка, довољне или не, то би се могло дати управном суду да цепи после мпнистра. Законодавац бп могао, пстпна, и акте технпчке расуде извућп из надлежности управнога судства, али, ако бп могао, он не би морао то учпнптп. Код нас, ни из законског текста, ни из праксе Државног Савета, не изплазп јасно, да лп се надзор управнога судства простпре и на акте техничке расуде. Раздпку између праве слободне расуде п техничке расуде, у теорији је лако повућп, али не п у праксп. Све се своди на разлику између суђења по укупном утпску п суђења на основу детаљних знања; међутпм, те две врсте суђења не одвајају се у пракси довољно оштро једна од друге. (5) За изазивање администратпвнога спора, није довољно да један управни акт буде незаконпт; потребно је још да тај акт, као што се у закону каже, вређа чије право илп чпји непосредни лични интерес. У закону се говорп о праву п интересу појединца; под појединцем, мислило се без сумње на правни субјект. У праксп, Државни Савет прпма како тужбе физичкпх тако и тужбе правнпх лица. Чак има прпмера, да је Државни Савет прпмао тужбе правних лица и онда, када није бпло повређено права тога удружења као целпне, него су бпла повређена права појединих његових чланова. Важно је да се поједпнац може тужити, не само због повреде свога права, него п због повреде свога пнтереса. На пр. у праксп се један тужио што је у његовој општинп дано једном приватном лицу механско право, и ако се ошптина није одрекла свога првенственог права на подпзање механе. У овој прилпцп, ако је чпје право бпло повређено, то је право општине, а не право тужиоца. Алп у недостатку права, тужплац се могао позватп на пнтерес који је имао као члан општпне, да се механска уредба тачно врши. Пнтерес на коме се заснива тужба протпву управнога акта, мора бпти, према законским изразима, лпчан и непосредан. Да ли је тај интерес доиста лпчан и непосредан, то цени управни суд. У свакоме случају, некога личног интереса мора бити: законодавац није хтео дати свакоме без разлике право тужбе, нпје хтео установити једну врсту „популарне тужбе.“ На пр. у пракси, један бившп чпновник Управе монопола тужио се