Учитељ
Онај што је у среди. — Ако јеонај што пуца далеко од мене и њега, ко ће пре чутиг — Онај у среди. — А кадће чути
онај што стоји још даље иза менег — Он ће још додније.
Звук од неког предмета, не могу сви
на један мах да чују. — Ко ће пре чутиг — Онај ће пре, који је ближе оном предмету од кога полази звук, а доцније онај, који је даље. Даби звук дошао до нашега ува, ми морамо неко кратко време чекати: ои путује, онако као таласи на води, само што звук иде много брже но кад ми трчимо; брже од свију животиња. Док ми полако кажемо „један,“ дотле звук пређе у ваздуху на 380 метара (од прилике 700 корака), а то је одавде па до
Кад би смо ми могли бити баш онде где севају муње, ми би смо у исти мах, кад сене муња, чули и грмљавину. Но ми смо далеко, и зато најпре видимо муњу, па после чујемо грмљавину: пуцњу —
грмљавини — треба времена док допутује ло нае. Ваздух проноси звук врло брзо — 330
метара у једном секунду; вода још брже а чврста тела најбрже.
УТ. Одјек.
Има једна прича, како је дошао један човек до једне широке реке. На другој страни те реке био је повисок брег; обала, беше врло висока и стрмна. Он певаше неку песму, а кад престаде, чу да неко с друге стране понови његову последњу реч. Он викне једно име, и опет мус друге стране то исто име понови. Мишљаше да се није ко сакрио, па викне „Шта се кријеш“ а одонуд му неко одговори: „Кријеш.“
Знате ли ко му је одонуд одговарао > — Онде не беше никога; нико му није одговарао. — Ви знате да ваздух ироноси звук, и то га носи на све стране. Алк неки пут дође на препреку, где не може да прође н. пр. на неко брдо. Ту се он заустави, јер нема куд даље. Но
1
знате ли шта бива сад с њим» — Оно исто што бива и са воденим таласима кад ударе у високу обалу и враћају се натраг. Исто је тако и са звуком: кад дође на какву препреку , на неко брдо, он се одбија и враћа натраг. С тога ми често, где има какво брдо — нарочито ако је то близу какве реке, чујемо после нас, као да неко понавља нашу последњу реч. — За штор — Глас наш носио је ваздух све даље и даље, наишао на неку препреку, одбио се и дошао опет нами и ми чујемо ону исту реч коју смо мало пре рекли.
То одбијање звука или гласа з0ве се одјек.
УП. Јек.
Ако смо у некој празној великој соби, или у каквој великој цркви, чућемо говор, лупу или певање много боље но напољу. И ту се звук простире на све стране, јер га ваздух носи, али налази свуда на препреке: не може од зидове даље да иде, него се одбија. Али ту није препрека само на једној страни, и онда се не одбија само од једне стране; одбија се од свију страна: и с десна и с лева, и с преда и са страг. Сви се ти звуци споје уједно, и ми чујемо како јечи. Овде нећемо чути поново нашу реч коју смо изрекли; овде ће мо чути само јечање од те речи.
То јечање, које долази отуда што се звук од многих страна одбија, зове се јек.
(Ово се може најбоље показати, кад се дође у цркву — нарочито ако је велико — док још нема у њој света; или се може показати у каквом пространом ходнику, или у каквој великој празној соби.
УПГ Дозивало,
Кад хоћемо кога, који је далеко од нас, да дозовемо, ми га вичемо. Но да би он боље чуо, ми метемо на уста руке, једну с једне а другу с друге стране. За што то чиниморг — Зато да глас не иде на све стране но онамо куда ми хХоћемо. Дакле ми можемо да глас иде у једном правцу. Ево, ја сам од ове хартије напрааио као један повелики левак, који