Учитељ

сне и поштене грађане — има више |

узрока. Али ми не ћемо да говоримо сад о свима тим узроцима, који су сметали напретку такве племените установе за коју је неко рекао: „Дајте ми школе, па да вам од деце направим анђеле.“ Ми ћемо да изложимо најпре нешто о спољашној страни школииој и учитељевој и о односу удружења према тој спољашности, а после о потреби удружења за сам учитељев рад у школи.

|

Ако се мало пренесемо у кратку и

незнатну историју школства нашега на-.

рода, наћи ћемо, да ни један радник — учитељ основне школе, почевши од првих па све до данашњих, није био ни свој човек нити радник у школи! “ како и да буде % Сви знамо, да сваки човек, ма у којој струди био, или ма који рад радио, тражи бар онолико зараде, колико му је најпотребније за подмирење животних потреба своје породице. Учитељу се то није давало, јер се — сигурно — држало, да може живети и без тих потреба. Да је доиста тако ево вам цифара: „Плата оних 26 првих учитеља износила је 8200 тал. Оних других 27 — — 1496 тал., а ових 19 последњих једва 882 талира“. „Године 1845 издато је 14828 тал., на 218 учитеља!“ Поделите ове суме талира на одређени број учитеља, па ћете се уверити колико је давато учитељима да подмире своје животне потребе. Кад је овако стање може ли онда бити говора о каквом идеалном учитељу, идеалној основ. школи 9! Иде-

али ту не помажу ; педагогика нема, ме-

ста; трбух хоће леба. Сваки је се пре морао бринути о заради хлеба, одела, обуће

и др. потреба, но да мисли о напретку школе и учитеља. Па и доцније није им ништа поможено, јер законом , који је важио до пре године дана, одређена је највећа плата 320 тел. а најмања 100 талира! А садашњим законом 2 Садашњим је законом дата повишица од 250 Дин. повишица, која се даје сваке четврте године без и једне двојке, већ само четворкама или петицама, или цете тодине са резултатом 8'),.

Но и то није доста. Учитељ, који ради 5 сати дневно у овакб уским, ниским, мрачним школским зградама, који мора да гута прашину и да изговори дневно по неколико хиљада речи мора да изгуби у раним годинама умну а нарочито Физичну снагу. Онеспособљен за свој рад у друштву, радом у школи, остаје правних шака на улици, на милост и немилост овом шареком свету. Зар је мален број учитеља морао да скида капу, како пред својим пријатељем тако и пред непријатељем, да изврши неку дужност на коју га гони друштво силом закона или обичаја 7! Зар је мален број учитеља учио и васпитавао толики број туђе деце а гледао своју рођену неваспитану, морално пропалу!! Ето, то му је плата ва његов користан али таретан и пун горчине рад. Педагогика на свима својим

листовима прича, да је учитељу прва.

дужност, да својим радом и примером у школи морално утиче на децу коју васпитава ; да својим животом у кући даје пример осталим оцевима; да својим уљудним, свесним , поштеним и искреним понашањем у општини даје пример свима ондашњим и будућим грађанима. Али она неће никако да мисли и о томе шта и како треба нешто предходно уре-