Учитељ

нам тај каже, да не може сваки бити наставник као што ваља. да тај посао треба много претходнога знања. Треба потпуно разумевати и индукцију и дедукцију, и што тачније појимати значај како једне тако и друге; ваља што природније ехватати развитак ума, како код појединица тако и у историји целокупног човештва; ваља што боље, што тачније бити познат са целокупним животом духа (ум, осећање и воља), нарочито ваља добро разумевати све појаве ума; једном речју : ваља бити потпуни Филозоф и што бољи зналац свију наука, и тек онда може очигледна настава да буде примењена како треба. Иначе, ако наставници нису довољно спремни, биће усвојене само Форме очигледне наставе, али, у самој ствари, све ће то би ти само дресура, и ништа више. Механизам може на се обући одећу очигледности и модерне природности, али он опет зато остаје механизам.

После тога се износи табеларни преглед предмета, који треба да се уче у нижој гимназији и реалци. О томе прегледу не- | ћемо овде подробније говорити. Ради оп-

равдања оног поретка, у предметима, какав |

је изложен у овоме прегледу, износе се разлози од више врста, против којих немамо шта рећи. — За тим се казује, у најкраћем прегледу, како ваља природне науке учити у основној, и како у средњим (нижим и вишим) школама. Немамо шта о свему томе рећм, пошто је ту, у неколико реченица, сабијено све оно, што је до сада о томе — такође у опште говорено. При завршетку овог другог чланка говори се о учењу српског језика. Том приликом писац вели. „да се у основној школи доста правилно изучава (срп. говара душевном развитку детета.“ (Стр.

156). Можда ово писац неби рекао, кад би само знао како „српску граматику“ предаје већина наших учитеља.

НЕ И од- |

Не ве- | лимо да нема и таквих учитеља, који овај

важан предмет предаје о пуним разуме- |

вањем, али такви су учитељи у мањини.

Тек свакојако, кад се у опште говори о | |

нашој осн. школи, не можемо се ни ту пофалити.

НЕ.

У последњем чланку говори се посебице и новом наставном плану гимназаском и о целокупном школском систему код нас. Говорећи о наставном плану, писац ставља ове своје примедбе на решења просветног савета:

1.) Велики је број часова, за српски језик у 1 разреду.

2.) Није требало космографију спајати ва географијом, и није требало учење оба ова предмета стављати у први разред.

8.) Џриродне и математичке науке пису распоређене потпуно онако, како би требало. Изложивши свој наставни план за римназије, писац, при завршетку расправе, у кратко говори о томе, како све наше школе треба преустројити. Главне пишчеве мисли о томе могу се свести на ове четири тачке.

1) Основна школа евуда да траје 4 то| дине, под условом, да се вешто групишу школске општине, и да се уреди заједничко живљење ђака.

8) У сваком округу, на најзгоднијем месту, да се подигне основна школа са 6 разреда, и земљорадничка са два.

8.) У местима, у којима има услова за развитак извесних заната, да се подитну основне школе са 6 разреда, и занатске са два.

4.) По свршетку основне ступа се у нижу вредњу школу, из које се може ступити илишу вишу гимназију, или реалку, или у индустриску школу.

Све то, престављено у најкраћем пре-

Продужна школа | 2 године

Нижа средња школа 4 године

Основна школа 4 године.