Учитељ
неравмишљено било склопљено, показало се доцније на делу. У млогих чланова, зборова, није било оне унутрашње снаге, која је полребна за расправљање школских питања, пас тога сви ти зборови и имају, право да кажемо, своју жалосну историју. Узалуд је била сва потреба, и све препоручивање од самог тадашњег министра, да се учитељима даје материјална помоћ од стране општина, оно, што није било постало по личним убеђењима оних, који су те зборове сачињавали, није могло ни опстали. У осталом и сам онај, који је својом наредбом кренуо код учитеља мисао о зборовима, а то је тадашњи министар просвете, учинио је толико збрке у
свима школским питањима, а норсн со.
у питањима која се тичу основне школе, да ће још и дан данашњи имати доста посла сваки, који год почне да рашчишћава оно, што је он неразмишљено забркао.
Садашњи постанак зборова има са евим друкчији карактер од постанка старих зборова. Постанак садашњих 360рова извршен је иницијативом самих учитеља, по општем њиховом споразуму. Управо постанак садашњих зборова носи на себи карактер свести о потреби заједничког споразумевања, договарања и расправљања свију школских питања, једном речи о потреби личног усавршавања у школскоме раду. Све ово, на сваки начин, колико је од користи самим учитељима, толико је десет пута од веће користи по напредак школе и њене омладине. Шта више, ми се нећемо огрешити ако кажемо, да оваки 860рови учитеља, који су организовани у цељи личног усавршавања, а у интересу напретка школе и њене омладине, са
34
школи, омладини и
етоистичког гледишта, не само да нису _ од користи самим учитељима, него су чак и од штете. Кад се узме у рачун, да учитељи иду на зборове о своме тротрку ради усавршавања у своме раду, а то усавршавање опет не доноси никоме другоме непосредне користи него народу, онда се мора признати, да је наше горње тврђење и правично и истинито. Друга једна корист, коју би од заједничког удружења могли имати учитељи, који би по несрећи допали какве беде у животу, тиче се опет непосредно учитељске кесе. С тога сем с те стране нема шта учитељима замерити. Морамо признати, да нама нису познати случајеви. да су учитељи тражили од својих општина потпоре за одлазак на зборове. С тога смо вољни да верујемо, да г. министар просвете има тачна обавештења о томе. Чак смо вољни да у овом случају пристанемо и на то, да учитељи не треба да траже потпоре од својих опитина, кад иду на зборове. На ово смо вољни пристати с тога, што распис, на који се они позивају при своме захтевању, има са свим званичан карактер, онако исто, као и постанак старих зборова. Садашњи су зборови производ свести самих учитеља, и учитељи су дратовољно пристали на организацију тих зборова из разлога које смо напред навели, па наравно треба сами и да подносе жртве ради одласка на те зборове. Овако се даје ствар тумачити с једног гледишта. Са другога гледишта, које ми као своје изновимо, није тако. Учитељи подносе све тегобе пута и често све непријатности времена. А за што; Просто ва, то, да се што боље усаврше у своме