Учитељ

сав уложени труд учитеља око тога, да код својих ученика. развије доследност у убеђењу и мишљењу, чврсту и одлучну вољу, сталне карактере и енерђију у раду, издржљивост и истрајност у тешкоћама, које човека често у животу сналазе пропашће узалуд.

Има људи, који ће заступати са свим противно гледиште, т. ј. да школа и учитељ може да поправи све ружне навике, које су деца стекла у кући родитељској, и да у дечија срца усади врлине. Ти људи који би заступали то гледиште или који га заступају показују тиме само, да нису познати са законима духовног развића (Психологијом), да не познају душевне особине код деце. У осталом, ми признајемо да школа и учитељ могу знатно утицати на дух детињи, да гуше развитак и сметају даљем ширењу рђавих навика, а да дају маха развитку врлина, које (врдине) чине сва добра и племенита осећања скупа; али да са свим могу угушити све рђаве тежње и наклоности код деце, то не можемо признати. Шта више код деце са рђавим навикама и склоностима немогуће је одомаћити ни једну врлину ни једну искру племенитих осећаја. Ваља имати на уму, да деца проведу у родитељској кући баш оно време, кадаје ум њихов најпријемљивији за све упечатке, који долазе од свега што се око њих |деце) налази и догађа, и који се (упечаци) кроз све време живота њиховог, као снажни Фактори у мишљењу и раду њиховом појављују. Учознавши се са овом основном истином психолошком, — управо упознавши се са духом детињим, можемо лако појмити од каквог су уплива по живот и рад људски први упечаци, које човек у детињству добива. Према овој основној истини психолошкој ми можемо извести правило: Ако су уцечатци такви, који рђаво дејствују на ум и мишљење, т. ј. такви, који дају рђав правац развитку способности и неклоности код деце, па још ако се ти упечаци често понављају, онда она остају па, и доцније као људи са свима пороцима

данашњег века. А ако су упечаци такви који правилно дејствују на развитак природних способности и наклоности, онда бива са свим обратно. Деца, а доцније људи, биће поштени, самостални, карактерни, — једном речи биће прави људи.

Јасно је дакле, да ће се способности и наклоности код детета развијати у олом правцу, који му одреде први упечаци, па ако ти упечаци дејствују правилно онда ће се и способности развијати својим природним током, и обратно, дакле, ако упечаци дејствују неправилно, онда ће се и способности развијати неприродно, накарадно и наопачке.

Да тога не буде, да би тако рећи избегли ту неправилност у развијању дечијих способности, најбоље је да заведемо и установимо код нас „Дечија забавишта“ иди по оснивачу Фреблу ребелове бате“, које се не само код Немаца одомаћиле, већ у целом образованом свету.

Пи.

Ова установа у садање доба нужна је поглавито с тога, што се домаће васпитање не може за дуго време Ти до оног моралног угледа, до кога треба да се уздигне свака основна настава. Шта је поглавити узрок томе те се домаће васпитање не може уздићи» Ствар је јасна. Узрон је томе почињеност и ропски положај женскиња, а уједно и необразованост џ једног ч другог пола.

Да се можда то постићи т. ј. еманципација женскиња и једнакост оба полау образовању, треба да прође још дуго времена, а сем тога, то се другојачије не може ни постићи до том новом (за нас) установом. Можда ће се ко год упитати откуда сад на један пут да Фребелове ба-

ште могу да еманципују и изједначе оба пола у образовању >

Ми ћемо се потрудити, да на ово питање дадемо укратко одговара.

Фребелове баште нису ништа друго до установа, где се деца из малена занимају онаким радовима и посматрањима, која одговарају њиховим способностима и го-