Учитељ

динама. Сва та посматрања и радови развијали би у деци све способности духовне (умне и морадне) и Физичке (телесне). То развијање способности ишло би својим природним током. Ту би се износиле пред децу такве ствари и предмети, показивали би се такви примери, који би у души детињој будили племенита осећања и тежње. Код деце (јер би ту била измешана, деца разна пола и узраста са разним наравима) опазило би се облагорођавање нарави (темерамената), штовање међусобних одношаја и сматрање као потпуно равноправне чланове једне велике породице. Радећи пак разне радове према годинама и узрасту, и према способностима, (духовне и телесне радове), код деце би се развијало тело и јачао дух. Ту се непрестано у међусобном додиру и заједничком раду (под управом нарочито зато спремљених женскиња) опажа поштовање туђег и свог сопственог рада, чега је природна посљедица, нестајање себичности која се код деце у особито јакој мери опажа. Што је најглавније деца живећи и радећи заједнички задобијају осећања друттвености и призавање право једнакости свима, без разлике пола и узраста,

Ту би деца долазила од д-ће па све до 7-ме године, дакле од године, кад се код деце јавља први пут моћ сазнања, па све донде док у школу не пођу. Из свега овог види се, да Фребелове баште нису ништа друго до једна идеална велика породица.

Кад признамо, да је главни узрок потчињености женскиња необразованост, а, да је пак потчињеност женскиња и нео-

бразованост у једно узрок лошем домаћем васпитању, онда је са свима природно, да би се ти узроци са свим изгладили и нестали, а тако исто нестало би. оне чудовате љубави и сампатије једног пола према, другом; нестало би оне отуђености, кад би се само сва деца док не пођу у школу васпитала и обучавала у таким забавиштима Рузуме се да би све то зависило од тога, како су те баште уређене.

Сваки је почетак тежак — па тако ин овај. Последице такве установе као што су фребелове баште, ми можда нећемо ни дочекати, — али то не треба да нас смета да опет за то радимо да се оне и код нас одомаће.

У 85. броју, „Народног Здравља“ изнето је управо како треба да је уређење таквих башта, и шта је управо нужно за једну такву башту. Ми обраћамо пажњу сваког оног, који истински жели напредак наше младежи, а у исто време не можемо пропустити а да не напоменемо једну доста замашну грешку пишчеву у „Народком Јслобођењу.“

Пиеад, држећи се строго хигијенских захтева, он је искључио из тог завода сву прљаву и вашљиву децу. А која су то прљава и вашљива децаг То су деца сиромашних очева. Дакле опет се од сиротиње затварају врата! Нете тако! Но хајдмо да уредимо тако па дане буде прљаве и вашљиве деце, па ће онда имати свако дете приступа у баште. Писац је дакле, држећи се строго захтева хигијенских, и нехотице постао кастичан, а изгубио из вида једну крупну и велику истину.

СЕ:

Ове

ВЕСТИ 0 УЧИТЕЉОКОМ УДРУЖЕЊУ

НАСТАВАК.)

21. Збор чачански. Образован 28. Де- |

кембра 1881. год. Броји 19. редов чланова.

22. Збор темнићно-левачки. Образован 10. Јануара ов. год. Броји 9. редов. чланова. Зборно место Полна.

| | | и | |

23. Збор космајски. Образован 10. Јануара ов. год. Броји 13 редов. чланова. Зборно место Сопот.

24. Збор карановачки. Образован 31. Јануара 1882 год.