Учитељ

794

КЊИГЕ У основној школи.

Да су књиге у опште од велике ко- |у књигама школ. пише,

ристи за људе, држим, о томе не треба ни речи проговорити. А кад су за људе потребне, онда су без сумње за децу још потребније. Јер, књига у школи има да врши тројаку задаћу: да припрема за учење; да утврђује научено, и да потеећа (нарочито при понављању) у свези (реду) на оно, о чему је учено.

Она је друга чињеница у школи, а прва | у | наплиу. МИ писали су књиге за децу,

је сам учитељ.

Што су неки ревизори подигли свој глас против књига основне школе, и што захтевају да се оне из школе избаце, то ми је непојмљиво, нарочито, ако ни су мислили на оне књиге, које не одговарају цељи, којој су намењене. А ако су на њих мислили, онда се слажемо у главноме. Велим у главноме с тога, што и ја мислим, да оно, што није добро, ваља „избацити“, ". ј. заменити га са бољим. Јер шта би било ако би се нешто „избацило“ а на његово место не увело што боље“ Била, би празнина, а њој нема места у школи.

Да се искрено запитамо, зар много вреде књиге за основну школу '

Оне вреде највише 04 свих књига, јер им је задаћа:

Да омиле школу и науку, казујући истине научне (у ужем смислу), према појимању дечијем

Ово није ни мало лака задаћа. С тога досадање књиге ни су ни одгова-

рале својој дељи. Јер у место да су деци милиле школу и науку, оне су им је правиле немилом и тешком, својим начином казивања (језиком).

Колико је деце напустило школу саме с тога, што није разумевало оно, што

а учитељ им није то објаснио, претпостављајући да мртва, књига више вреди од његова говорад Није овде место да испишемо само неколико правила из књига основ. школе на да се одмах види ово, што напоменусмо. 0 језику дечијем дио рачуна. Писци су мислили, да деца они како

нико није ни 60-

могу разумети све што ма онаким језиком, каквим су они говорили. Данас је другчије, јер људи имају свој језик (говор), а деца свој. Онај је учитељ најбоље појмио свој посао, који се говором највише приближује дечијем језику, јер то показује, да је он најбоље и оценио д чију моћ схватања, пошто товор и није ништа друго до исказивање мисли.

Оно што је се казивало деци, или није истинито; или и ако је истинито, оно није у границама појимања код деце, те је опет деци немстинито. Писац о овоме има и личног искуства, нарочито из предавања света“ кад је било говора о звездама, њиховој величини, и кад је величина земље упоређивана са сунцем са свим очигледно. „Није све за децу“, па и ако је истинито.

„домовине и

„Оно, што је за људе најбоље, тек је за децу добро“. Ако ово игде вреди много, за цело вреди код књига за основву школу. Време је, да и ми јавнс поведемо борбу о књигама за основну школу, да кажемо: које су нам књиге добре, а које неваљају. За овим да изложимо наше мишлење, на шта ваља обратити пажњу при писању и штам-