Учитељ

пању књига. И на који ћемо начин

добити најбоље књиге. Ево ја почињем.

Код нас се добре књиге могу одмах на прсте избројати. И ево их одмах:

да 1. р) Буквар са упуством, и читанчица уз буквар. Но и ове обе књижице нису без недостатака. Чула, је се критика о буквару, а скоро ће се чути и о читанчици.

За П р: читанка (прва), у којој има опет доста ствари за критику.

И за сва четири разреда : рачуница,

Ст. Д. Поповић. Ова је књига понајбоља од свих напоменути.')

Све остале књиге, које су салу остов. говарају цељи, и више су школама, него од користи. треба што пре заменити са, „истерати“ из школе,

Писати књиге у опште, није ни мало лака ствар. А писати књиге за. децу, још је тежа ствар. Јер при писању књига за децу, мора се на много којешта пазити. Мора се почиљати са оним што је познатије, ближе и лакше, па ићи непознатијем, даљем и тежем. Ваља се држати строго ове поступности. Треба много пазити па језик — рези и смисао — у књигама, јер од овога, много зависи.

Ни у једној шолској књизи не треба, да буде ни једне мисљи, ни једне цстине научне, коју деца нисуу стању да разуму. У овоме је се до сада много грешило о природу дечију.

Ово је у опште, што се тиче самога писања књига. Само још имам овде Да приметим, да свака школска књига треба да се напише — као што је 10

од штете За то их бољима, и

1) Покавала је критика колико је »најбоља», ' Уред.

55

усвојено код свих напредних народа, и као што је већ примером код нас показао вредни књижевник Ст. Д. Поповић на својој рачуници — у два издања. Једно да буде краће, јасније и простије за децу; а друго опширније за учитеље (наставнике). Шрво би се могло звати „учебник“, а друго „упутство. “

Образованији народи много пазе и на то, каквим ће св словима, у каквом

остајању и на каквој тартији шта

пати књиге школске. И ја мислим да је ово у своме реду. И мислим да и

| код нас треба да се настојава, да, се школи, више или мање не од--

школске вњиге штампају крупније него до сад, да су редови размакнутији, и да се пази да не иређе ни једна погрешка при штампању, нарочито у нижим разредима. Хартија би најбоља, била, или главегникаста, ако се штампа црном; или жутњикава, ако би се штампало зеленикастом бојом, коју препоручују у новије време лекари, зарад чувања очију.

Још ми остаје да кажем, који ће начин бити најбољи, те да најбрже добијемо добре књиге, за основ. школу.

По мом мишлењу, најбољи је начин јаван стечај (објава), који је и усвојен за средње и више школе. Овим ће се начином изазвати на рад све боље радне снаге, и имаће се највшше дбла ради избора. Само треба строго савесно поступити, при избору, па оно дело примити и наградити, које ибуде најбоље, не радећи „ни по бабу, ни по стричевима,“ већ по стручној оцени самога рада. Писац може комисији остати и непознат, ради гаранције, да буде што више правичности.

Ово су у гљавноме моје мисли о