Учитељ

91

би се заштитили од свакојака тумачења, којим се могу чинити велике неправилности и штете учитељима. Може се на пр. ређи: кад учитељ добије узастопце за три године слабе или хрђаве белешке у раду и т. д. Онда би се већ знало, каква је та неспособност и чиме је треба мерити па да се дозна да ли има разлога ставили га „у која.“ :

По нашем мишљењу учитељу треба

стање по-

одузети учитељски посао ни дати му издржавање (разуме се који је навршио 10 год. службе) само у томе случију, кад за три године, узастошце добије слабе или рђаве одене у истој школи. (Већ по себи се разуме, да ће се дати учитељу издржавање кад се он сам моли.)

Што ми тражимо, да оцене треба, учитељ да добије у истој шкољи, па да се могу узети као доказ неспособности то је врло разумљиво. На тај начин има довољно и највише гаранције, да је одена слика негове спреме, кад се ради под истим околностима. Иначе ако се један учитељ премешта из једне школе у другу сваке године, онда је апеолутно немогуће да он покаже своју спрему, умешност и способност за рад; он ће вечито морати да меша свој рад са туђим радом и успех у новој школи

| неће зависити само од његова рада, него много више од рада његовог претходника. Према овоме, по нашем ми шљењу друга алинеја члана 57 гласила би овако:

Учитељм, који наврше десет година службе имају право на издржавање на случај старости, душевни“ и телесниф слабости; а тако и они, који би добијањем слабих или рђавиг 0цена узастопце кроз три године, а у истој школи, показали се као неспособни за школски посао. А прва алинеја члана 58 гласила би овако:

Издржавање може добити учитељ по молби чли онда кад на онај начит, као што је у члану 57 казато, покаже се каб неспособан.

(во је једна важна ствар за учитељетво, и за то је баш потребно од сваке несигурности и нетачности у давању издржавањл добро учитеље осигурати. Према предлогу овога закона, ова нам ствар не изгледа осигурана, а нарочито с тога, што се министру даје право, да може дати учитељу издржавање (пеизнонирати га), по потреби службе.“ Баш нам ово „по потреби» тако непријатно звони, да би та избирисали из свију „видимихи невидимих“

књига, само да га више нема. (СВРШИЋЕ СЕ.)

ЧОВЕК У УЧИТЕЉУ.

Сваки народ у држави, који неће да изостане иза захтева данашњега доба, а хоће да живи својим животом, мора да има и да потпомаже све установе које ће му будити и развијати снагу за користан живот и водити га

| познавању природе и друштва у коме | живи, и својих права и дужности у " њима, како би задовољније живио. Међу тим потребним установама јесте и шко" ла. Она мора свестрано да утиче на | развитак деце. Не сме само да научи