Учитељ

92

децу како се дижу и спуштају руке, како се глава савија напред и натраг итд; не сме да да само што већу количину знања без вредности, која је једино упућена на то, да убија мишљење и вољу за рад код деце; да их прави млитавима и равнодушним према цојавима у животу. Њој је задатак да даје стварно знање, које развија дух, куражи вољу, даје полет мислима, а · потребно је околини у којој живи,

Да школа одговори овоме задатку зависи: 1. од благостања масе народа на коју пада овај терет;

2. Од основе на којој почива школа; и

8. Од снаге која ради у школи, од учитеља.

(0 првим двема тачкама говорено је у овоме листу, а сад да пређемо на трећу тачку.

Учитељ чим ступи у школу и стане пред децу, одмах је у другој свери, другом друштву. Није више с људима који воде разговор о просвети, трговини. индустрији итд. Он је сад пред гомилом деце из разних кућа, са разноликим домаћим васпитањем, неједнаким природним способностима, телесним и ду-

ховним. Ове ове моћне Факторе учитељ

мора да позна, ако хоће природно да наставља и васпитава.

Деца живе код куће до “-ме године, а од тог доба и кодкућеиу школи. да то су време кућа и околина, оставили печат свога утицаја на тело, дух и вољу, јер њихови органи теже по природи за утисцима спољњега света, а немају толике моћи разликовања, да, одбаце оно што штетно утиче на њихов правилан развитак. Сем овога деца нису по природи једнако способна за примање и задржавање утисака од раз-

них предмета; па једно због тога, а друго због неправилног или никаквог упућивања од стране старијих, деца донесе тамне, испрекидане површне, неуређене

представе и чудне појмове о многим

стварима и појавама, које их сваки дан опкољавају. Учитељ не сме, нити може на основи различног, разбацаног и неуређеног знања да наставља даље. Он мора да има на уму хармонију у раду ако хоће са успехом да дејствује. За то му је дужност да инаљише дотадашње знање; да расветли тамне преставе и појмове; да уреди све разбацано знање ; да допуни недоста, ке; да доведе у колико је могуће више, на једнаки ступањ разнолику гомилу деде, како би их спремио за даљи системски рад.

Учитељ, кад ради на тој потребној припреми, или кад системски руководи наставу, може да буде деци или само:

а). Прост учитељ; или

6). Строги васпитач и наставник; или

в). Добар пријатељ.

Да аналишемо ова три појма.

а). Свакоме је познало да ладно тело животиња не живи; да ладна вода у казану какве локомотиве или лађе не дејствује на покретање. Па кад једу тако, онда да ли проесг, ладан учитељ може да креће телои дух у деце2 0, не. Он само може да онакази тело, осакати дух, убије вољу за сваки рад. Па шта можемо да кажемо друго за 40века у учитељу, који целог свог века само задаје одавде довде из књиге, и преслишава то задано но да је шрост учитељ, који не познаје законе и начине по којима се дух деце развија. „Најгора је она метода — рекао је Еберхард — која убија дух, а најбоља је она која пробуђује живу пажњу и интерес.