Учитељ

Ово зависи од способности учитељеве, од човека 'М учитељу; само животи дух буде живот и дух“. Прост учитељ нема ове способности, па за то не може ни да утиче на живот и дух — тако важне и потребне чињенице у животу школином. Да видимо штете. Ако ма која држава има само '|, од 1000 таквих учитеља и раде 10 год, па сваке пуштају по 20 учен., онда ће проћи за то време кроз њихове школе преко 60.000 уч. Они неће изнети никаквог стварног и потребног знања и умешности, које је потребно околини у којој ће живети, већ гомиле речи без значаја, без икакве вредности. Таким се радом у школи убија дух и ствара све већа и већа провала између школе и живота, а тиме се одузимље драгоцено време толиких ђака, које не могу никад повратити. По томе је са свим на своме месту Рајхов закључак „Кад, дакле видимо да из школе излазе у место свесних и ведрих младића, џандрљиви млади старци, онда смемо с правом закључити, да су учитељи и њихове методе хрђаво упливисали, да нису ништа вредили, да, су методе хрђаве биле, да они нису познавали људе или их нису хтели познавати. Ти млади старци нису ни за какав рад. Тужите се како немате рад-

них снага а овамо децу тако васпитавате, да постану исушени лимунови.“ Пре него што пређемо на другу тачку да изложимо узроке овоме код нас. Свакоме је познато, да нико не може постати учитељем док не закуца на министарским вратима, или лично или са молбом у руци. Законским наређењима, или самим правилима министарства, одређено је који може добити ту тако тетку племениту дужност по своме циљу, али још и данас ни на најмеродавнијем месту нетризнату. Но и ако су одређене границе, ипак се не поштују, јер се шаљу и таки, који нису одговорили постављеним захтевима, износећи за разлог то, што немају бољих снага на расположењу, па ко би их жалио! Овај разлог није ни мало правдајући, јер ни пре, а камо ли сад, није забрањивано, нити је се кад год одрицала материјална помоћ за установу, која ће давати јаче снаге на пољу

напретка основне наставе. Сви се живо сећамо како је се народно преставништво на лањеској сесији скупшт. заузимало да створи што више могућности учитељима, како би основ. настава коракнула напред. Сећамо се и оних предлога, односно ове етвари, још пре неколико година, па нико ни главе на њи да обрне. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

СТАК ИО.

(СВРШЕТАК)

Не треба само голим речима да изло- | дрва или угаљ; ради састављања масе |

жимо сваку ту групу најпре одвојено, но треба подробно и очигледно да то изведемо.

стаклене, нуждан је песак, пепео, шалитра, утучено стакло и т. д. При раду око тога

Па од куд да почнемо — Од стакденог нуждан је ред, п за то су постављени завода, творнице — Фабрике. — Шта ту надзорници. — Мајстори стоје око веда опишемор — Рад и занимања раде- | ликог земљаног лонца (казана), под којима ника. — Ту је нужна ватра а за њу опет је јака ватра за растоп масе која је у