Учитељ

__106

3. Оглед. Вежимо парче мехура кабсиуј другом огледу за какву цев. Удесимо шипку с кудељом, као што се гради за штрцаљку. То јест на једном крају обрежимо дрвену шипчицу, И обавимо влакнима од кудеље тако, да управо једва улази у цев, и у њој се може мицати. Овај чеп овлажимо водом (а можда и уљем или машћу) да боље пасује у цеви. Кад клип утерујемо, кожица се надима — као у пређашњем огледу кад упирујемо; — а кад клип извлачимо, кожица улази у цев

Објашњење. Кад се клип у цеви спушта ваздух се сабија у мању запремину, дакле се згушњава, те јаче притискује, него спољашњи ваздух. Кад се клип извлачи, чини се више места ваздуху, који се разређује, те је сада спољашњи гушћи и јаче притискује на кожицу, која улази у цев, У главноме ово је истоветно с оним у првом и другом огледу.

4. Оглед. Трећи оглед изменимо у толико, да на цеви разапнемо парче од врло танког мехура, и оставимо, да се осуши и буде затегнут као на добошу Ако клиг

брзо спустимо, кожица ће пренути напоље.

а ако клип од кожице брзо повучемо на крају цеви, кожица ће пренути унтра. Објашњење. Исти је узрок каои у пређашњим погледима. Само овде затегнута танка кожица прска. 5. Оглед. Обична дечија пудцаљка, исто

је што и оно прво у четвртом огледу, јер

овде сабијен ваздух истерује запушач напоље; 6. Оглед Узмимо ону цев с клипом, што смо употребљавали у трећем и четвртом огдеду али само без кожица. Прстом јеве руке запушимо (поклопимо и од прста) цев, а клип при том да стоји на дну цеви. Кад сад клип уз цев повучемо прст ће прионути за цев, и јагодица улећи у цев. И кад пустимо десну руку, цев ће висити о прсту.

Објашњење. Овде је опет јачи притисак од спољашњег ваздуха, јер је унутрашњи разређен.

_ 7. Оглед. Малу чашицу или шупаљ кључ удесимо тако на усницама, да можемо

повући дах у се; па ће чашица на уснама застати.

Објашњење. Исти је узрок као и у пређашњем огледу.

8. Оглед. Наспимо у боцу (флашу) воде, узмимо подужу цевчицу (н. п од бвове, од орахове гранчице, или узан подугачак чибучић) па замочивши у воду, повуцимо устима, то јест сишимо на цев, и вода ће кроз цев-доћи у уста.

Објашњење. Као што у другом огледу спољашњи ваздух утерује кожицу у цев, тако овде угерује воду. Цев би могла бити дугачка десет метара, па бисмо се кроз њу могли напити воде из извора с некот брежуљка или високог дрвета; јер толико у висину може ваздух терати воду.

9. Оглед. Наспимо пуну флашу воде, утуримо у грлић запушач од плуте, и кроз прожежену рупицу на запушачу протуримо чибучић, добро залепимо запушач воском, да нигде нема одушке. Залуду ће мо сада свом снагом сисати, вода неће потећи у уста. Но пробушимо итлицом запушач, па опет сишимо, и вода ће одмах улећети у уста.

Објашњење. Што у овом огледу не можемо да сишемо кроз цев, кад на запушачу нема нимало одушке, потврђује нам још боље оно објашњење у пређашњем огледу, то јест да спољашњи ваздух притискује на воду и тера је у цеви у вис. Ми не сишемо управо воду, већ сишемо ваздух из цеви, а ваздух спољашњи тера нам воду кроз цев у уста.

Ово је исто и код натеге, само што је натега така цев, која, је на једном месту раширена, да може више пића стати.

10. Оглед. Изменимо девети оглед у тодико, што ћемо кроз запушач протурити поред дугачке цеви (чибучића) још другу кратку цевчицу, и то тако, да обе подубље улазе у воду. Сишимо на дужу цев, на краћу улазити ваздушни клобучић. По што исишемо или извадивши запушач оддијемо за у; воде из Флашице дувајмо унутра, и вода ће кроз краћу цевчицу скакати.