Учитељ

128

кло, а споља улази свеж ваздух, те лампа може горети. Ватра боље гори у опаку, него без опака Ватра боље гори у пећи, кад су вратаница отворена, јер улази више ваздуха. Ватра боље гори у пећи у којој има решетка, кроз коју доле пропада пепео, а улази ваздух.

7. Оглед. Запалимо три свећице. Једну држимо на отвореним собним вратима испод падвратника, другу на ередини врата, а трећу на прагу. Све три пак држимо поред довратника, то јест порел дирека, око врата. Пламен од најгорње свеће иде на поље, од оне у средини стоји мирно, или се мало миче, пламен од треће свеће на прагу савија се унутра. Овај оглед не удееније је чинити зими, кад је соба, топла, и то у соби, пред којом је ходник.

Објашњење. Савијен пламен показује нам куда ваздух пири. Топал ваздух излази испод надвратника, јер је лакши, а лаши је, јер се од топлоте раширио. Хладан ваздух улази доле изнад прага с тога, што је тежи, а тежи је с тога, што се на хладноћи скупио. На средини врата, ваздух ни улази много ни излази, с тога свећа стоји мирно, или мало лелуја.

Примена. Овим појавом можемо објаснити ветар. Топла соба, то је на земљи топал појас, а хладан ходник, то је на земљи хладан појас. Топал ваздух пири у хладније крајеве, а хладан душе у топлије пределе. Ето, то је ветар.

У варошима велике куће греју се топлим ваздухом. У подруму је пећ, где се ложи огањ ислод једне металне цеви. Загрејан ваздух пење се уза цев и иде горе у собу, а хладан ваздух улази споља у хладну цев, да се загреје, па да се опет пење уза цев у собу.

8. Оглед. Флашицу од уља с дугим грлићем наместимо у чаши с водом тако, да отвор од грлића уђе у воду. Да се Флашица не претури, треба везати за грлић камен и спустити у воду На ватраљу потуримо жар под Флашицу, која стоји косо, да се загреје; ваздушни мехурићи излазе кров воду. По што се Флашица

почне хладити, кад смо одмакли жар, вода ће улазнти у Флашицу.

Објашњење. Ваздух се у Флашици од топлоте напишње, растеже, и излази кроз воду. Кад се огањ одмакне, Флашица се хлади, п ваздух се хлади, па споља хоће опет, да уђе, да попуни оно место, што је и пре запремао, али како му је на путу вода, не може ући, већ утерује воду унутра. За колико је ваздуха изашло, за толико ће воде ући, да заузме оно место.

9. Оглед. Сипајмо у лашицу за 2, воде, кроз запушач протуримо цевчицу (чибучић) као и у неким пређашњим огледима. Око запушача ч цевчице добро залепимо воском. Ову Флашицу умочимо у лонац с врућом водом до запушача. Вода скаче горе кроз цевчицу. Кад се Ффлашица извади из вруће воде, ваздушни мехурићи улазе кроз цев у Флашицу. Разуме се, да цевчица кроза запушач мора допирати у воду.

Објашњење. Ваздух у Флашици изнад воде загреје се, напиње се од топлоте, а како нема излаза притискује на воду, те је истерује на поље. Кад се Флашица почне хладити, заостали ваздух не напиње се више као пређе, и с тога спољашњи ваздух улази кроз цевчецу, да попуни оно место, што је запремала она вода, која је изашла на поље.

Опште правило. Ваздух се на топлоти много растеже. Кад се ваздух растегне лакши је, с тога се пење у вис. Ваздух, што се од топлоте није растегао, јаче притискује, него онај растегнути. С тога, на топлоти растегнути и на хладноћи нерастегнути ваздух не могу се уједначавати, већ се крећу и чине ветрове и промају.

МГ. ИШта има у ваздуху.)

1. Оглед Узмимо повећу флашу од оних простих јевтиних флаша. Оволо Флаше при дну залепимо гумом или тестом више пута узану хартацу на два места тако, да између њих остане узана бразда колико дебљина танке писаљке. Вежимо