Учитељ

тврду узицу (канап) за нешто на прилику за неки тврд дирек или дрво, и оптуримо око флаше по оној бразди онако, као што се оптура, кад се граде вретена. Неко нека затегне за крај, а други нека брзо вуче Флашу тамо амо. Узица ће се угрејати и прекинути. У том ваља одмах сипати хладну воду, коју држимо при руци. Стакло ће онуда препући, где се трењем загрејало, и дно ће отпасти. Оштре ивице на Флаши ваља белутком или турпијом састругати, да се не бисмо по руци посекли. С овом Флашом без дна учинићемо за науку о ваздуху најважнији оглед, што га простим средствима можемо извршити. И то овако. Флашу ћемо поделити на пет једнаких делова Е означићемо прилепивши хартаце. У грлић од флаше удесимо запутач, који је добро затвара. Сасецимо котурић од меког дрвета мало мањи од дна Флашиног тако, да може лако ући у флашу. Ставићемо овај дрвени котурић да плива по води у великој здели (чинији). На овај котурић метнућемо парче танке плочице од камена или парче лима, (плеха) али тако ћемо гледати, да не потоне у води. На ову плочицу ставићемо мало памука умоченог у шпиритус. дапалимо овај шпиритус и поклопимо оном Флашом без дна, а у исти мах и грлић затворимо запушачем. Шпиритус ће горети, па ће се угасити. Вода ће се у флаши пети, и за то ваља у зделу доливати воде, да буде с поља у флаши донде, локле је била и у први мах „кад је флаша спуштена у воду. да пети део флаше попеће се вода. Доливајмо у суд још воде, и удесимо тако, да се вода изједначи с поља и езнутра. Сад ћемо извадити запушач и на савијеној гвозденој жичици спустићемо запаљену воштану свећицу кроз грлић у Флашу над воду. Свећица ће се одмах угасити. Ову жичицу треба, пре огледа тако савити на једном крају, да може заједно са свећицом ући у флашу. Или лакше може се запалити танка 3убљица луча, и унети кроз грлић у Флашу. Објашњење. Свећица је горела дотле, док је било унутра оног гаса, од кога

може горети, а то је кисеоник. Што се вода за петину Флаше попела, значи, да је толико било кисеопика. А што је флаша, за четири петине остала празна, значи, да ту има још нешто, што пе да води, да уђе у Флашу, и што чини, да се свећа, гаси. То је гас, у коме се свећа гаси или гуши, и који се с тога зове гушик. Дакле у ваздуху има пети део кисеоника и четири петине гушика, или гушика има у ваздуху четири пута више него кисеоника

Кисеоник чини, да свећа и друге ствари горе. А на што је гушик тур Да на ово питање одговоримо, обазрећемо се часком на чист штиритус и ракију. Ракија је смеса воде и шпиритуса. Што је више шпиритуса, ракија је љућа или јача а што је више воде, ракија је слабија. Чист шпиритус не може се пити. Џијаница, који би испао повећу чашу шширитуса, не би можљла више ни ракије пио, јер би му црева тако рећи изгорела, то јест покварила би се, да би и умро. Ето то је исто ин са кисеоником. Кад би човек удисао чист кисеоник, плућа би му се покварила, и морао би умрети. А овако како је кисеоник разблажен гушиком, таман га пријатно удишемо, као што људи пију равију, која је управо шпиригус разблажен водом. Што је вода у ракији, то је гушик у ваздуху.

Припреме за други оглед.

а) Од гашеног креча равмуљајмо мало у води, да буде као млеко. Ово кречно млеко саспимо у какву флашу, и по што промућкамо више пута и затворимо Флашу запушачем, оставимо је где год, да стоји неколико часова, да се креч слегне на дно Флаше.

6) На савијеној жељезној жици спустимо у Флашу жив угљен церов или буков, и држимо док се не угаси По што се угаси сипајмо мало бистре кречне воде, и затворивши руком Флашу промућкајмо је. Бистра вода замутиће се, нешто налик на сурутву.

Објашњење. Угљен гори, то јест угљен се спаја с кисеоником, који је у ваздуху.

Од овог двога (угљена и кисеоника) по-