Учитељ

118

но суседи. На њи већа пада кад и они утичу на учитеља да буде строги васпитач, тим већа што свуда и свакоме причају какав треба да је човек као учитељ и васпитач међ децом, а како треба да се владају сви према деци и учитељима.Међу њима треба да је договор, као што је на многим местима, па ће се таква «поквареност деце» или «невештина учитељева» при стварању и одржавању ауторитета полако стећи, те неће бити више таквих иступа. Дакле, нужно је да сеприближе обе стране и да мало више промисле о «дечијим иступима.»

Али од свију ових узрока највише гони учитеља на строгост распоред и упутство које добијају ревизори, приликом обилажења школа, да сазнаду каквоћу и количину знања деце, па према томе да оцене и учитеља. Но како би нас претресање распореда и упутства, одвело далеко од теме, то ћемо да изложимо само најглавније тачке и из једнога и другога, које никако друкчије но баш захтевају од човека у учитељу да буде строг наставник а апсолутно никакав васпитач.

На основу закона о осн. школама, постоји распоред предмета за сва четири досадашња осн. разреда, (а за 6 разр. у будуће издаће г. министар по саслушању просветног савета), којим су (а новим — ко зна) неки претрпани предметима и њихом количином тако да учитељ нема кад полако, јасно и свестрано да упозна децу са стварима и појавама па тиме да увиде како свуда влада тачност, истинитости лепота; нема кад да с децом прође бар најближу околину, како би сама посматрала

одговорност

истинске ствари у природи, појавама

тражила и испитивала узроке те тако задобијала право стварно знање и навикавала се не саморадњу тако потребну чињеницу у животу, а не само на слушање голих речи, без Факата, које ни мало не образују нити ваститавају, ни спремају за практичан живот. Због таке претрпаности учитељ је осуђен да све ради у школи и то тако брзо, вако би одређену количину знања прешао најдаље до прве половине маја месеца, јер зна да ревизор тражи по распореду. Оваким радом ни мало се не ради за живот већ само за испит, такав је распоред. Али кад у половини маја учитељ почне да групише дечије знање и да види шта су од свега задржала, онда тек наилази сваким питањем на таке одговоре дечије, који га само раздражују, љуте, киње и оне способљавају у раду; — праве га строгим учитељем.

Овоме ваља још додати и то да је наставна грађа, која се мора прећи за школску годину, тако неприродно и непоступно изложена, да ни мало писад тога није имао на уму, а можда није ни знао, потребу и важност поступности у настави, којом се природно обучавају деца извесном знању и умењу. Само поступност, тачно посматрање, испитивање и потребно понављање ради груписања могу да дају тачно и трајашно знање. Непоступност, непосматрање и испитивање појава и узрока у околини, већ седење у клупама за време пролећа и лета и ограничавање рада само на посматрање које се може извршити у школи, међ четири дувара, и на слушање голих речи — јесу све узроци стварању строгог карактера у учитељу. Па да ли је чудо што се "већина