Учитељ

~ 117

ЧОВЕК У УЧИТЕЉУ.

(СВРШЕТАК)

Људи, који су суседи школи, и ако имају деце ипак су нерасположени према. ђацима, једино из себичности да вадовоље своја уживања, Њима никако не иде у главу да је потребно, да је по развитак тела и духа дечијег преко нужна чгра у школској авлији за време четврти, између часова. Њима баш годи да деца седе у клупама од кад дођу, пре или после подне, па док се не пусте. Они неће никако да мисле о свима могућим последицама по тело и дух дечији, које могу услед тога да произађу. Они хоће само да им се не смета: разговором, трчањем, дозивањем и смејањем при игри. Они хоће да укоче и тело и дух! Још ако по који пут ускочи лопта, дечија мета, капа, или квамичак у суседову авлију, па на несрећу удари у коју саксију, врата или чак у провор онда је — брука! Сусед, гологлав, зајапурен, пун срџбе трчи право гомили деце; пеује и грди, шамара и тера све у школу са речима: „томе вас је учитељ научио!“ Деца испраћена таким поступком најближег суседа изгледају у школи исто онако узверена као год и овце кад међу њи дође курјак. (0, како ово утиче на љубав према ближњем, на васпитну страну дечију и на осетљивост дужности учитељеве! Зар овако мора да будег Не. Куд је и камо лакши и лешши начин да се таком „злу“ стане на пут, да је зајапурени сусед дотрчао право учитељу и казао шта се збило у његовој авлији. Учитељ за цело не би остао глув према таком појаву, јер је тешко наћи човека коме су живци то-

лико отупили, да то њега не дира и да не прекори такав догађај. Но на сваки начин учитељ не би примио то за тако „страшну ствар“, да мора да грди, псује и немило да туче, као сусед. Он би то употребио у корист љубави према ближњем држећи се строго Христовог начела: „Што ниси рад да теби други учини, не чини ни ти другима“ и то ће више утицати на дечија осећања, на њину питомост и понашање у будуће но претња, строга казна и да се и он онако одазове као и тужилац. Али, нажалост, то њи не задовољава !

Но ако је тој деци учитељ раздражљиве природе онда овако понашање суседово, којим вређа осетљивост према дужности, частољубље учитељево, раздражиће његове живце, јер је много утисака од један пут, па ће своју раздраженост и у школу да унесе. Па ко ствара у учитељу одвратност и строгост Да ли су ово мотиви који иду на руку васпитању и оданости у раду 7 На ова питања нека одговоре школини суседи. ;

Као год што дочекују многи школини суседи овако незнатне «иступе дечије,» исто тако дочекују и многе · претпослављене власти школине само с том разликом, што се ови понашају као «већи», претпостављени, те одмах или прете опоменом, укором или за кратко време подејствују да се једно или друго изврши. Но претпостављени су више одговорни за оваке поступке, јер суи позвани да боље познају законе по којима се дух и тело дечије развијају,