Учитељ

141

их има овде где под упутством старијих | и тамо им давали којешта да једу и пију, послужују госте и војску. И ове мале

швабице врше ту своју улогу с врло ве-

су били пре мушкарци у боју, то су оне сад у одморку. Да споменем да су п ове колаче и ове

посластице, н сву ову занру за војску и

госте, спремиле саме исте ове

бице под упутством оних великих. У ва-_ роши има особита једна кућа, као некаки |

завод, где деца, под упутством вештака и вештакиња, сама израђују све ове ствари што им за ову прилику требају. Тамо је читава нека мала фабрика за децу и спрему њину за овај свако годишњи њин рат. После дугога одморка и живоснога. разговора, и пошто се војска наранила и гости почастили, војници заузимају у реДовима сваки своје место, и у највећој

крену се из поља у варош, праћена огромпном гомилом гледалаца. У вароши се заустави пред кућом онога, који је својим завештањем и установио ову свечаност дечију. И деца и наставници, и грађани заступници општински и управни комитет одаду племенитоме установиоцу достојну пошту својим говорима, песмама и дек-

и да се играју. Но доцније нарасте број

деце у овој светковини тако, да су изликом услужпошћу и пријатношћу. И што.

даци око ове игре и просте забаве дечије

| износили на 2.000 талира. За то се онда ' отпочне преговарати е племенитим заве| штаоцем: не би ли се толика сума издатка

мале шва- |

могла како корисније употребити, а опет да не буде ни мало на уштрб забаве и радости дечије. И с готовошћу његовом одбор је удесио овако, и сада сваке године приређује по једну оваку светковину,

После тога малога увода. који је само на странце управљен био, председник наставља овако: „Оваки наш рад има намеру : да са забавом самом и са спремом њеном погаомогнемо и доаунимо школско образовање. Баш школа, -која велику већину омладине испраћа у живот, не сме

се одрећи, да образовање карактера у | својих питомаца тако удеси, да се додпаради и поретку с трубама и тобошима,

није у јавноме животу не одају себичњаштву, но да буду готови да се одушеве сваком вишом и добром идејом за добро свих људи, за срећу своје отаџбине. Ми смо у последњем рату с Француском вели-

| ким напором уздигнути на ступањ велике

ламацијама, па се онда распусти ова „си- |

лна“ војска, и неколико иљада гледалаца оде да се одмори од силна смеја и раздражепости, а управни одбор ове светковине, с позваним гостима и другим пријатељима ове установе и деце, крене се у салу једне гостионице да ту сви заједно проведу ово вече у весељу и разговору. Овдеје председник одборов држао повећу беседу. У своме говору он се прво обрати странцима, који су сада први пут на овој светковини, и поприча им како је ова установа постала, и како се развила. Вели: један имућан и частан грађанин ове вароши и велики пријатељ дечији завештао је не малу суму новаца да се сваке треће године о великим Феријама, приреди једна светковина за децу. Испрва су само изводили деду с музиком у поље,

|

силе. Сад нам опет треба исто толико силе, да се одржимо на 'тој висини. Опкољени с једне стране Фрашцуском која, тежи за осветом, а с друге стране надмоћним словенским царством, Немачка мора све своје силе држати у приправности и напрегнуте до највеће мере. Кад би Француска то исто чинила, опа би могла то и да издржи с највећом лакошћу; али нашем народу предстоји опасност, да подлегне под оваким теретом. Немачка на жалост стоји данас иза других великих сила са својом производњом и богатством, па и у занатима и у индустрији претичу је друге велике земље. Узрок овоме пак јесте у томе, што се готово све боље главе и из нижих сталежа одају академиским штудијама или трговини, или траже места у једној страној какој Фабричној радњи, а производња у опште страда и пада. За то се само можемо радовати, што се па млогим местима у последње доба дижу