Учитељ

солидарности, запитаће читаоци. Ми одгтоварамо са две речи: наука и образовање (васпитање), кад продре у масу народа, у сваки кутић (буџак)па и у саму колебу сиромашка; кад помоћу науке и васпитања продре свест у масу народа, и он види, да је ово стање право разбојничко стање — да је награда за труд остављена случају и насиљу. Сад настаје питање: ко да пронесе науку кроз масу народа" Ко да образује (васпита) и онога у палати и онога чак у — колеби% Ко да пробуди свест у народу“ Ко да унесе светлост у помрчину — знање у народ“

На ова питања, неминован је одговор: учитељ ч школа. Али „учитељ је душа школи“. Дакле изилази то, да је овди главни Фактор учитељ. И заиста све то од учитеља зависи.

Учитељу је дужност да васпит ва и образује у школи младиће те будуће грађане, омладину — народну узданицу ; па била она мушка или женска, богата или сирота. Јер школа је зеница свију друштвених установа, а учитељ је зеница те зенице. Он је покретач и оснивач свеколиког рада и и знања дечијег. Он је у једно исто време и семе и сејач, који мора добро семе добро да посеје и за род, и морално и материјално, одтовара. Па за то се обично каже: „Какав учитељ таква и школа“ илијош краће: „учитељ је школа.“ Ово потврђује и Бихнер, говорећи : „Народна је школа сва будућност и узданица не се само државе већ и делога човечанства. Кољико ли је узвишен положај % позив онога човека, који има народну наставу у својим рукама“ 2!

10 _

Учитељ, по свом позиву, дужан је: да се бори и да побеђује највеће и најопасније непријатеље човекове незнање и лаж; јер ови су, узрок свакој несрећи а извор свакој беди, невољи и сиромаштву. Један вел. мислилац рекао је; „Незнање је највећа несрећа, човечанска, оно је узрок свију глупости и преступа што се чине на земљи“. „А лаж велика европска сила“, рекао је један политичар.

Чиме да побеђује учитељ ове противнике човекове; Науком и васпитањем. Велики економиста А. Смит, каже: „добро је васпитање најпаметнија државна економија за незнање народ највише плаћа“. „Човек само васпитањем постаје човек“.

Али да се ово постигне т. ј. да сваки буде васпитан и образован, нужно је да и држава притече у помоћ, да народно васпитање буде опште и једнако; оно не сме зависити од материјалног доприноска ученикова; — ученик ће драговољно пригрлити науку, ако се не мора старати за свакидашњи леб.

Али, пошто у данашњим државама, деца, већином, морају да раде ручне послове, да би, не само себи него, више пута, и својим родитељима живот одржали; пошто је дакле необорими Факат, да многа деца не могу себи васпитање прибавити због околних одношаја — то је једна од најглавнији задаћа човечанског друштва, да уклони ону превелику невољу по нужду, 3608 које, родитељи своју рођену деце екс“ плофтиштшу — и тек ће онда бити могуће да се почне свестрано и подједнако образовање народно.

Ако узмемо, да су се сви чланови човечијег друштва по овој методи вас-