Учитељ

ППИ" |

питали, 10 ће они, као држав. грађани, имати приближно једнаки општа знања. Школи пак и јесте позив да све људе једнако васпита и образује, јер наука није и не треба да је, ничији монопол; она је за свакког човека. Школа мора да зближи људе до неке _- основне —- једнакости у погледу васпитања и образовања.

(0) овоме дужна је и права држава, да се стара т.ј. да прискочи школи у помоћ. „Држава је, вели један научењак, дужна да се стара, да сваки без разлике буде подједнако васпитан и — што је најважније — да то васпитање доиста одговара застевама сувремене науке. Ово јеи у интересу саме државе, јер, у колико буде образованост, благостање и морал у народ продирао, у толико ће преступи и злочини опадати. Оставите у једној држави све услове, коју узрокују: убијства, паљевине, крађе ит. п. — па ће се та злочинства и преступи тако уредно повторавати, као и неке појаве у природи што морају да се по Физичким законима, непрестано повторавају. Све те ужасне појаве имају свој извор у рђаво уређеним друштвеним, економским и политичким установама народним. Непобитно је правило ово: извесни узроци вуку за собом извесне последице. Равуме се, добри узроци — добре пос-

ледице, рђави — рђаве. Изменитс те |

рђаве установе, одвлоните узроке који повлаче зле последице, замените их бољим, створите услове такве, да може бити сваки образован, јер тежња за правим образовањем јесте природни израз човекове екзистенције.

Верујемо да народ дан. образовање и васпитање омаловажава, и народ има

СЕ

пуно разлога за то. Али ми овде говоримо о добром васпитању и обравовању у опште, које треба да спреми ч0века за живот. Само добрим васпитањем образовањем развија се снага и способност човечија и тек тада и на тај начин може човек срећан бити. Срећним животом појединих постиже се у једно и срећа евију.

Да би учитељ могао да одговори своме великом позиву, треба да је потпуно слободан, јер слобода и јесте за оне који сами собом и другим управљају. Треба да је за своје дужности потпуно спреман, да је упућен на свако добро и да му је карактер чист од сваке прљотине, а украшен свима оним врлинама што узвишавају правог човека.

Да би се постигло право образовање и права срећа народна, учитељ мора бити на толико спреман, да својим животом буде прави преставник свега доброг, поштеног и узвишеног; а својим радом прави апостол и епшеричан борац противу свачега што је зло и ч0века недостојно. Укратко реће: учитељ мора бити урнек сваког добра у опште, а ревностан лекар сваког зла друш"твеног, и — прави просветилад своје околине. Тих особина и „тих дужности не сме се учитељ лишавати, ако хоће да му рад уреди добрим плодом.

Дакле, учитељ мора сав свој рад оснивати на истини — човек је тек онда силан и снажан кад се само одупире на истину. Један слав. педагог вели: „Ништа човека, није тако у стању привући себи, као истина. Човек не штеди никакве силе употребити, не плаши се никаквих опасности, не жали

никаквих жртава — он, душа његова | жедни за истином. Њом треба разгож