Учитељ

А

ова «дресура» одмах је отпала, чим | народа. Њен је задатак да поучава, да,

је ђак «свршио школу», и опростио сео „школске прашине“. Онда је рачунао да је се по други пут родио, јер. се избавио «вечниг мука.» Мислим, да је редак онај човак од старијих људи — који се није овако осећао кад је «свршавао основну школу». !!

У кратко: стара школа није дала ученику готово никаквог стварног знања нити му је бар пробудила жељу за учењем већ је само децу мучила. С тога је свет сматрао школу као неко мучилиште или робију за децу, па није фтео радо да даје децу у школу, већ је давао већином онда, кад му је власт уписала дете да иде „под (народ. израз).

Тек после горког искуства односно рђава резултата школе основне, једва се подиже меродаван тлас: преуређење основне школе! А толико пута подизани гласови од стране нар. преставништва одћосно ове ствари — остали „гласови вапијућег у пустињи“ (као и у мнотим другим важним стварима).

морање“

толико година и после

И ако смо знатно утекли од овог првог доба наше основ. школе, — што је заслуга спремног учитељства — 0-

пет не можемо да се похвалимо са одзивом народа — сељака — на спрам школе. А овоме су криви највише министри просвете, па народно преставништво, и напослетку учитељи, што се не старају да привлаче народ школи, већ га — разним начинима — туђе од школе. П Књижевност за оне, који сврше ос: новну школљу.

Књига је важна чињеница за. образовање како појединаца тако и целог

народом -

| утврђује учено, и по могућству исто | прошаир. Она је велика помоћница учитељу и школи. Али се опет о њој код нас слабо води рачуна. Ми имамо нешто књижевности за средње и више школе, као и за ОМ Но све је то само „нешто“, али није онако, како би требало да је: Најгора нам је књижевност народна, јер је готово и немамо, а после књижевност за основну наставу (школу).

Ја сам у једном чланчићу написао неколико мПели, какве пам требају књиге за основну школу, и на који ћемо их начин најпре и најбоље добити.

Држим, да ће бити умесно, да и овде кажем: какве треба да, се напишу књиге за омладину, која изађе из основ. школе, и на који начин, да се добије што више оваквих књига.

Мени се чини — ако се не варам —- да би за горњу цељ одговарале најбоље „народне читанке“, у којима би биле написане; народне песме, приче вагонетЕ 6 чланци из домаће екон „мије и пољске привреде. Сви ови чланци били би измешани (а не строго подељени редом, који обележих), а требало би их написати „чистим народним језиком.“ Овај би посао најбоље могли да изврше они људи, који су непрестано са, а то су бољи свештеници и учитељи –—, и који знају добро, шта могу сами разумети — без обавештавања — они младићи, који су свршили, основну школу.

И овде предлажем као најудеснији начин јаван стечај и награду дела по његовој унутрашњој вредности, (бег призрења, на личност). Просветни савет