Учитељ

__ме

као идејографи имали, он се рапидно ширио, па је најзад знак имао и чисто фонетичко и идејографично значење. Томе процесу свакако је припомогла и околност, што су стари живописни знаци били извештали и стрцали се; много је лакше било узети за представника слога неки знак, који је изгубио своју исконску живописну Форму, него ли знак, који је још остао, као верна слика каквог му год природног предмета. Но тај процес имао је и својих незгода. Ми смо видели, да идејографи могу означавати не једну идеју, већ више њих, или једна иста идеја може бити позната под разним именима; кад се дакле стара идејографична система, претворила у силабаричну, онда је сваки идејограф представљао више од једнога слога. Полифонија сваког знака била је велики камен спотицања за оне који разбираху јегипатске и асирске натписе, и требало је времена, док су њега с пута уклонили. Она је била и самим Јегипћанима и Асирцима камен спотицање, и како се није довијало, да се он обиђе. А ш:о се није никад предузело, да се Полифонија по темељу збрише, употребивши сваки знак само за један слог, — узрок је томе, на сву прилику, онај исти, због којега се и ми држимо полифоних азбука као пијан плота, на име онај прирођени консерватизам људеког ума. Тек каснијем добу и туђим присвајачима асиреког силабарија, беше суђено, даони предузму поправку, која нам изгледа

СЕ

колико јасна толико и нужна. Дотле су се дакле асирски знаци могли употребљавати не само идејографично, већ и као представници више одређених и разних гласова. Да узмемо н. пр. један знак, који је као што смо видели, у први мах означавало лешину. Како се у акадском језику за лешину употребљавала реч ђаг, то јеђа! и остало — обично Фонетично значење тога знака; али осим ђаг, она је означавала и слогове тла, #1! и бе и онај који пише, могао ју је употребити за означење којег хоће од тих слогова.

У осмом веку, пре наше ере, асиреку Форму писма приме она племена, која тада живљаху у Арменији на северу и Мидији на истоку, и прва велика реформа, која је уњ уведена, била је у томе, што се сваки знак узео употребљавати за означење само једног слога. Само за овначење слогова требала је прилична множина знакова; тако н. пр уз ва требало је још 67, бе, и би, и сваки, који је хтео да учи читати и писати, морао је имати добро памћење. Персијанцима беше суђено, да учине последњу поправку у клиновској системи писма и они су из ње оштроумно извукли азбуку. А то су они ево овако учинили. Узет је известан број знакова, па је њихово значење као идејографа преведено на персијски језик и нарочито онај глас којим се почињала свака переијска реч, придан је знаку Бао његово азбучно

значење. (СВРШИЋЕ СЕ)