Учитељ

162

његовим жилама. Док није уведено хри- | доба се Делта код поданика Фараонових

шћанство, учињена је само једна једита промена у јегипатском писму: изнађено је течније или за брже писање згодније писмо, које се у својој првој и простијој Форми зове хијератичко, а у познијој демотичко.

Ну што су Јегипћани пропустили да, учине, учинили су предузимљиви и знања жедни странци. Више столећа после пропасти старог Царства, Јегипат је, уплетен још и у унутарње немире, само опадао, и кад се после, у периоди средњег Царства, изновице појавио у светлости историје, био је већ под господарима од стоврате Тиве. Кад су ти јегипатско-тивеки владари украшавали Тиву храмовима и гранитним колосима и у стенама Бени-Хасана копали себи гробнице, доселило се, око 2700. године пре Хр. њих 37 емиграната у Делту. То су били пастири и говедари с обала Фениције и Палестине. Чисто инстинктивно слутећи на велику улогу, коју ће њихни потомци играти доцније у историји Јегишта, ови су овековечили тај свој долазак сликама и хијероглифима на зидовима једне гробнице у Бени-Хасану. Тамо им и данас можемо видети цинобером и охром израђене портрете, и по орловеким носевима и црним власима распознати црте пастирских краљева, који су 600 тодина држали северни Јегилат под својом влашћу, као и црте синова израпиљевих и познијег становништва Делте. Јер једно време беху Јегишћани потиснути из богате и илодне земље око Делте, прве арене своје силе пи цивилизације, а њихово место заузето од трговаца Тира и Сидонаи земљеделаца Јужног Канана. Од то

зваше другим именом: Кафтор или Велика Фениција, пошто феничански Семити нађоше овде богатију територију к пространије земље за своје ширење, неже ли на уској обали своје рођене домовине.

Тима еничанским досељеницима ми | и имамо захвалити за напу садању азбуку. Они су, као што сам рекао, били народ предузимљив, и њихова трговачка занимања научила су их да одмах оцене вредност писму, које имађаху њихови јегипатски суседи. Али они су, као обично и сви трговци, били и народ практичан: они нису осећали нимало оног конзервативног страхопоштовања према прошлости, које је код Јетипћана сметало свима изменама и новинама, па кад су отишли Јегипћанима у школе, нису из њих донели кући свуколику вратоломну хијероглифску систему с њеним идејографима, њеним силабичким знацима и њеном полифонијом, већ само њихну азбуку. Све друго је одбачено; они нађоте, да је њима доста 22 слова, да њима испишу све што мисле и говоре, па узеше само 223 знака. Та 22 знака престављају тако названу феничанеку азбуку, коју су Феничани предали с једне стране Јеврејима, а с друге стране Грцима, од којих је преко Римљана прешла другим јевропским народима. Јегипатске знаке Феничани Делте нису узели у њиховим хијероглифичним већ у њиховим хијератичким Формама, као што се јасно види из неколико примера. Нова азбука најзад је прешла из Делте у стару постојбину Феничана на обали Палестине. Још за „Дивидл