Учитељ

влада више тешкоћа, већи је јунак. И радост је већа, кад је успех већи...

И ево овако.

Место добре ране, (кад је немам), пићу више чисте, лепе воде, и дисаћу што више могу чиста и свежа шумска и пољска ваздуха, те да будем увек колико могу више чио и свеж. И децу ћу ослободити вечних мука: извешћу их из ове прашине и загушљивости, одрешићу их од ове стеге и окова, одвешћу их у поље, пуштићу их да се слободно играју и расту, учићемо ту, по пољу, у слободи, заједно, место да трунемо међ оним зидинама; поносићу се њином љубављу и црвеним обрашчићима. Водићу их и на купање, и чинићу све да ми буду здравија и свежија, и она, и ја. Одбацићу „књиге“

> | . њине и лупање напамет, и учићу ИХ свакоме, сем неваљалаца. Да, што је

делима, речима и причањем, а читуље .

ћемо само читати да учимо из њих читање и разумевање тога што читамо. Трчаћу од друга до друга, и питаћу свакога ко ми може дати ма каки савет: шта да радим, и како треба да радим. Да се заинтересујем за све, да питам за свашта, да мислим о свему. Да прочитам где год доватим коју књигу, али да бирам боље. Да у оделу и кући не тражим више, но што има и друга сиротиња, а да презирем и шибам раскош и луксуз где га год видим, јер је он опасан, јер је он и створио ово, јер једни умиру од глади за то, што њега, други проводе. Да разговарам оне што дремају, и будим оне што спавају. Да сви мислимо, јер је у свима нама срећа наша. Да видимо, да нам не пада с небеса, но да је она дело

наших — људских — рука. Да са!

„судбином“ раскрстимо, а узмемо дело среће наше у своје руке... Да се с попом помирим, и да гледамо заједнички да се моја мучна песма што пре замени другом бољом, те да мени 0лакша, а црква пропоје пунијим срцем и слађом песмом. Да видим да ли, и што, моји суграђани сиротб, и да знам да са сиротињом иду сва зла. Да не ДОМ

Да ми школа увек буде чиста. Да батине и свађу избацим, па да се лепо и озбиљно са својом децом разговарам. Да их одвикавам од свега онога што не ваља, као: лагање, страх, стиђење, мржња на друге, а навикавам на све оно што је добро, као: самостално размишљање и пресуђивање, поштовање истине као највеће светиње, слобода и отвореност, љубав према свима и

могуће више, виде и запамте, а да не уче ништа напамет. Да одбацим оно што не могу да виде, и што им не могу лако показати и објаснити. Да гледам, да у свему у школи будем најтачнији и најмарљивији, у свему што се тиче деце и добра њина, па да чикнем свакоме, ко ми чиме попрети: „што се мешам у политику“...

= ж жЖ

Учитељи, браћо и другови, дете да навалимо сви, слошки, сви заједно, сваки само колико може, сви по нешто, сви по мало, те да направимо Млого. Те ве би ли како, што пре, од петстотиногодишњега патника постао народ) од заплашенога робља слободни и просвећени људи; а од црвића мученичића разборити ђаци, а од нас