Учитељ

„уча“ дубоки Филозофи науке и на- |

роднога живота и поносни учитељи његови, Јеленче младо говори: »Не питај ме, већ ме умори!

ДЕ А

Кад идемо кроз шуму. у ма које доба |

године, чућемо како на по где којим дрветима нешто куца, туче, као год оно ка-

менорезац, кад изрезује слово на камену. Кад се мало подуже забавимо код тога |

дрвета, чућемо како падају комади коре његове. То што куда по дрвећу и што обаљује кору с дрвета, то је једна лепа тица, која се зове Детлић. Зашто она куца по дрвећу и за што обаљује кору с дрвета — сад ћемо видети.

Ко је год пролазио кроз шуму, тај је видео детлића и зна га врло добро. Деца, кад га виде на дрвету, она одма стану испод тог дрвета, дигну главу и гледају шта, он ради; јер ни једна друга тица неће да стоји на дрвету, кад види да је ко близу ње и да је гледа. Детлића се не тиче, што га ко гледа; он ради свој посао: и то ради као год највреднији човек. Детлићи нису сви једнаки. Неки су тако мали као врабац, а неки су тако велики, као што је чавка. Нису сви ни једнаке боје. Једни су врло шарени и лепи. да то се ва дете, које се обуче у шарене хаљине, каже: „шарени се као детлић.“ Но и ови шарени детлићи, нису сви педједнако шарени: у неких је капић на глави црвен, у неких.је сив, у неких жут; у неких су друкчија крила, у неких друЕчији реп и т. д.

Али сви детлићи нису шарени. Има једанповелики детлић, који јесав жућкастозелен, а само по глави црвен, и тај се детлић зове жуња. Други један детлић сасвим је црн и зову га црна жуња Овај је детдић највећи од свију осталих детадћа. Бог нека, момче убије, Кад му не знам другог судије! да шт' ме тако ранило, Кад му нисам ништа скривило > Срцу ћу наћи ја. лета, Ал рата остаће до векај«...

ЛУ УРА:

Код нас, у Србији, има 8 сорти детлића | и сви се разликују један од другог. Па кад су они тако разнолики међу собом, како ћемо да познамо да су они сви лдетлићи» Има и других тица, које су исто " тако шарене, жуте, зелене, црне и. т, д. | па опет нису детлићи, нити се тако зову, | него свака има своје друго име. Дакле | по боји перја не можемо дозпати, које "је детлић, него ћемо то учинити по нечему другом.

Све тице имају па ногама прсте, а готово све имају по четирп прста. Али код свију тица, нису прети једнако намештени на ногама Обично су три прста окренута напред, а један назад. Но код неких није тако. Има тица код којих су два прста окренута напред а два назад, и то је тако код наших детлића. Оне тице, код којих су тако прсти намештени зову се тице пузавице, и наши детлићи спадају дакле међу пузавице. И заиста, ко је год видео детлића, он га је највише виђао на дрвету како пуже. Но има и других тица, које се исто тако добро пужају по дрвећу као и детлић, па опет нису детлићи. да то морамо и остало све казати по чему се они познају.

Сви детлићи имају реп кратак али врло крут. Које год имао детлића у рукама, тај је видео, да му се реп неда тако лако превити, као код других тица. Детлићима је потребно да им је реп тако крут, јер им он помаже у пузању. Кад пужају уз дрво, они се предњима прстима закаче за кору, задњим исто тако, а репом се одупру о дрво. Сваки је видео, да де| тлићи при пузању никад не држе реп пра-