Учитељ

и Пе

наука а најзад и наше мишљење о овој ствари.

Конт вели: сви назпи појмови прелазе кроз три мене. Испрва су типа теолошког, за тим метафизичког и најзад прелазе у фазу позитивну. Џо овоме историска 06нова његове класификације наука лежи у фази позитивпој (а његова философија у методу позитивном). Класифик. наука има формалан апстрактан значај. Формалан и апстрактан с тога што знамо да је пеки појам јасвији кад има своју одређену форму и кад се креће између јасно обележених граница, него кад је гзложен лаком алотропском мењању, Логика и Економија умне снаге захтела да се конститујише такав ред Дејства узајамних услуга паука вишег реда на науке нижег реда и Конт не пориче. Али кад је питање о присхођењу и уређењу знања о извору и току реке са тога извора веома је различито потчинити донекле методичку страну већем руководећем начелу. То значи оно што се опажа да се ради несвесно, неминовоо при конститујисању наука од стране писаца учебника матем. физ. ећз, То је боље да се ради по једром у напред одређеном плану. Ето то је гледиште Контово.

Спепсер сматра да је немогуће уредити науке по реду редном (реци по правој линији, Фронтално) како у погледу на логичку зависност, тако и у погледу историчког развића. Он вели: ако је могућ такав рад, онда би он први био за контову класпфикацију. Али вели даље: На што је тог Зар је наша мисао тако конститујисапа да ју јединствено појимамо ако се Факти поређају по правој линији2

Ово му изгледа да се човек баца метафизици у наручја када се везује за неке логички Форме. У осталом, вели он, сам се Конт лишава права да уређује науке серијарно (редно, по правој линији) кад признаје да су науке гране не једног стабла. Конт је назрео у истину али је не виде сву. Науке су, вели Опепсер, не само гране једног стабла но једна другу потпомажу, анастамозују се, како говоре анатомисте. Оне су присно уједињене једним копсензусом (једнодушношћу) и кад једна корача мора и друга. Еволуција науке не иде путем серијарним. Апстрактне науко нису напредовале пре док нису ретавале проблеме из апстрактно — конкретних; апстрактно конкретнепре док нису решавале проблеме конкретних Исамје Конт запазио овакав поредак. Признао је да развиће наука најпре познаје појаве, које служе као саставни делови аптрактних наука и да се доследно томе конкретне науке попуњују под управом апестраЕтних. Но тој примедби није давао особено значење, — значење које се односи на истодобио и солидарно развиће наука. А кад овако стоје ствари односно развића науке принцепу опадајуће општости (просте) нема места. Тако заклучујебпепсер и ево доказа. Управо да употребимо оне пребацаје које је Контсеби учинио; онихје увидео све. Ово су његове сопствене речи: анализа математичка породила се из посматрања факата геометрије и механике т. ј. да се општија наука родила после мање опште. Тако је у Геометрији и алгебрајичкој апализи. Алгебра као општија, засновала се после арчтметике, трансцендентна анализа доцније од обичне алгебр. анализе. Иза геометрије старих долази општија аналитичка. У Механици понајпре је изучена динамика а тек доцније статика уз припомоћ динамике (са, тако званим принципом виртуалних брзина

замишљено могућих) (СВРШИЋЕ СЕ)

БЕЛЕШКЕ

Француске школе. Сенат у Француској | примио језакон о настави у основ. тколи | онако, како га је предложио Фери. Учење | је бесплатно. Религија се у школи не пре- |

Даје, а свако је дете дужно да школу

| походи.

Школе у Шлеској. Год. 1881. било је 463. јавне школе, са 887 разреда и 45 приватних, са 114. разреда. Свега 508.