Учитељ

306

цијама2 А шта значи онај говор после „да претходна (наука) тумачи узастопну.“ Или узајамна зависност (као што мора бити) или зависност узастопних наука, од претходних — једно или друго. На две се столице не може седети.“

Да проговоримо прво о класификацији наука О. Конта као основи за сваки наставни план потражићемо и згодно место у току писања где ће се основа писца критике упоредити са овом с којом се ја слажем.

да што сам узео за основу наставног плана класификацију наука од О Конта, није био узрок тај што се науке њиме поређане слажу са историјеким развићем наука потпуно, но са другог гледишта, да би могао пмати поузданог вођу устав наука. Разлози Спепверови. којећемо навести мало доцније, далеко су јачи од критичаревих против контове класификапије науке како у погледу на развиће тако п на логичку зависност па су га опет привели ка сличном резултату (само савршенијем) кад је хтео приступати самосталној изради класиикације наука. КласиФикапија наука нужна је да представи органско уређење, које најпоспешније и правце утиче да се ум човечији систематички са највећом коришћу а са најмање отпора образује. Конституција наука, нужна је иначе би науке биле — што употребљују тај израз — шетрга Фејесба — разбијени црепови онога суда у који се налива, да употребим и овај израз душевни напитак.

Тако дакле, да би задовољио теоријску страну питања о основи сваког наставног плана — изнео сам контову класификацију наука дотерану од Спенсера. Како сам пак ово питање критички решио: да ли да се уче најпре апстрактне а после конкретне науке као што ми критичар пребацује и „по разредима“, сматрам да ћу и на ово питање лако одговорити ако писца, критике упутим да прочита у грубим линијама исказато развиће где сам у развоју сваку науку онако иставио како одговора самој класиФикацрји. (стр. 147 И

148) из којих се јасно види ток развића: из конкретности у апстракцију; даље из табеларног прегледа (на стр. 151). Ја се уздам да стојим потпуно како на земљишту теоријске и практичне стране питања о класификацији, тако и са стране ступњева, наставе а не по разредима. Односно онога, „пошто се у практици не да извршити“ од речи до речи стоји овако: „Но пошто се то у практици не да извршити потауно (на ову реч обратите пажњу), то се ваља постарати н наћи начин како ће учење у главном (на ову реч још више обратите пажњу), у нашим школама морати управљати и саображавшти према иснесеној класификацији наука, да се дакле сродне науке не удаљавају временом у изучавању. Сем овога видите из мога чланка стр. 156 пасус који почиње 21-ом врстом).

Као што се из овога види ја сматрам да је основна мисао тачна, истинита и да сам волио бригу о свему кад сам се латио пера да нешто напишем А Конт и Опепсер што су рекли добро су рекли - нису рђаво рекли. Њиове напоре ваља погтовати, а да лиим се мора свашта веровати мислим да се то ни од једног озбиљног човека не може изискивати. Веровати у ауторитете и поштовати их то су у данашњем времену две разне ствари. Ја мислим да ћемо се сагласити ија и критичар да је век вере ишчезао пред веком у коме живимо, у коме има на батаљоне мислалада. Могло би се још мало одговарати на ову критику па стати. Мислим да је питање од интереса које је изазвао критичар, за то нека ми дозволи читалац да пропратим са мало више редова класификацију наука и развиће наука а том ћемо приликом додирнути начело критичарево које жели да постави за сваки наставни план : човек прибира чајразновренија знања у исто време,

Ми ћемо се старати да изнесемо аргументације контове поводом само класификације наука, за овим ћемо изнети противразлоте спепсерове где ћемо ближе упознати читаоца са основама његове класификације