Учитељ

211

који надвишују свој век. Ми опет тврдимо противно. Ма да у политичком животу чист морал може у садање време бити неприменљив, ми опет треба да знамо где лежи добро, с тога, да би се измене наше могле ириближавати добру, а не да се удаљују од њега. Исто тако и у домаћој управи треба, издигнути идеал, с тим, да би се поступно приближавало њему. Нема основа да се бојимо каквих рђавих последица, које би наступиле услед појаве таквог идеала. Органски конзерватизам човештва довољно је силан, да не допусти нукакве брзе и велике промене. Све је у свету уређено тако, да док људи не сазру за више веровање, оно је неприступно за њих; они се могу придржавати њега само номинално, али не и у ствари. Па баш и кад је истина призната, примена њена тако мучно иде, да умори многе филантропе па чак и филозофе. По томе можемо бити уверени, да препреке вазда довољно обуздавају наша старања, да се достигне нормално васпитавање деце.

После ових претходних објашнења, да размотримо какве су дељи и какви методи при моралном васпитању. Посветив неколико страна утврђењу општих принципа, постараћемо се да примерима објаснимо истините методе, по којима родитељи треба да се управљају у домаћем васпитању, пуном неизбројнах чегоба.

Ако дете падне, или удари главом о стб, оно осећа бол, и успомена на све то чини да други пут буде пажљивије. Ако опече руку на пламену од свеће, или ако на ма који део тела полије воду која ври, бол, што ће услед тога наступити, биће лекција коју неће

скоро заборавити. Упечатак, произведен једним или двама случајевима те врсте, тако је дубок, да после тога нико не наговори дечка да он преступи законе свога организма.

У тим случајима природа, најпростијим путем, даје нам примере истинске теорије и практике моралне дисциплине, — теорије и практике, које се веома разликују од општепримљених, ма да се површном посматрачу чини да су слични с посљедњима.

Пре свега имајте на уму, да у повреди тела и у казни што долази за тим — да у свему томе ми видимо рђаво владање и његове резултате, сведено све то у најпростији облик. Ма да речи добро п рђаво, према њи-

ховом општепримљеном значењу, мучно

можемо применити на радње, које имају чисто и само телесни карактер; опет сваки, ко пажљиво промотри ствар,

| увидеће, да те радње, као и сваке

друге, могу бити означене тим речима.

'" Све теорије о моралу, ма из каквог

начела да происходе, сагласне су у томе, да је свако владање добро, ако је сума његових резултата — ближих или даљих — корисна, и да је свако владање рђаво, ако је сума његових резултата, даљих или ближих, штетна. Крајње мерило, по коме људи суде о владању, јесте резултат који од њега произлази — благостање или невоља. Пијанчење сматрамо за нешто рђаво услед физичког онакажења и оних моралних несрећа, које спопадају пијаницу и ону околину што од њега, зависи. Кад би крађа достављала какво задовољство, како ономе који се овајдио, тако и оном што је штетовао, онда она неби била забележена у списку