Учитељ

212

наших грехова. Кад би добро поступање увеличавало људска страдања, онда би ми почели да га осуђујемо, престали "би да га сматрамо за добро. Треба само прочитати прве новине, које дођу до руке, или прислушати ма какав разговор о друштвеним пословима, па да се човек увери, да се парламен:ска решења, политички покрети, Филантропске агитадије, као и дела појединих људи, осуђују на основу претпостав_ љених резултата, који могу да оснаже благостање или беду људску. А аналишући све руководне идеје, ми налазимо, да је тај критеријум благостања или беде крајње мерило добра и зла, и признајемо да има основа, да се Физичка радња сматра, за добру или рђаву, према томе, да ли она собом доноси корисне или штетне последице. После тога имајте на уму карактер тих казни којима се предупређују те физичке погрешке. Ми велимо да су то казне, пошто немамо згоднијег израза;

|

у самој ствари то и није кажњавање, у |

строгом смислу речи. То није вештачки и без нужде натурено страдање, већ просто благотворно обуздавање пака, који нарушавају телесно благостање, обуздаван е, без кога би живот врло лако могао да буде уништен, усљед многих телесних повреда. Нарочита карактеристика тих казни, ако их још тако можемо звати, састоји се у томе, што су оне неопљодне последице поступака, за којима долозе; оне нису ништа друго већ неизбежна реакција дечијим поступцима.

Даље ваља имати на уму, да су те непријатне реакције сразмерне грешењу. Мала погрешка повлачи за собом малени бол, већа погрешка — снажији

посту-

| бол. Дечко, паднувши преко прага, не

страда више већ само онолико, колико је потребно да буде принуђен на бољу пажљивост – Свакиданим искуством он сазнаје за јаче или слабије кажњавоње збот погрешака, и према томе се и управља.

Те природне реакције, што сљедују рђавим поступцима дечијим, сталне су, непосредне и неизбежне. Ту се ве јавља плашење, већ ладно и строго вршење оног што мора бити. Дете иглом убоде прст, и следује бол. Оно на ново учиви то исто, и понова се јавља исти, резултат; и тако непрестано, до века. У свима сударима с неорганском природом она наилази на неуклониму сталност и чврстоћу, која не прима никаквих примедаба и код које нема апелације. Врло у брзо оно упознаје ту макар и строгу, али ипак благодетну дисциплину

већих или маних

и постаје до крајности пажљиво, само да не погреши.

Значај тих општих истина постаће још важнији, ако напоменемо, да оне имају вредности за доба младости и зрелости исто онако, као и за детињство. Рђава радња мушких и женских предупређује се, ако су људи на искуству испитали последице такве радње. Када се је домаће васпитање завршило, када нема више родитеља и учитеља, који закраћују једну или другу радњу, тада започиње дисциплина слична, оној, што дечка доводи до самоуправљања. Ако је младић, који отпочиње да живи сопственим животом, лењ, и ако своје обавезе не врше као што треба, природна ће казна на скоро следовати: он ће изгубити своје место, и за време ће страдали због оскудице срестава,

Неситуран и превртљив човек, који се

а о