Учитељ

дној скупштини, да и она изрекне своју последњу реч о њему.

Судећи према томе, како пролазе сви предлози, који долазе пред пашу народну скупштину, сумњамо, да неће _и овај проћи без икакових или врло малих измена.

Сад је крајње време да сваки истинеки пријатељ школа изрекне своју последњу реч о њему и да изнесе све његове мане и недостатке. У тој сам намери и ја написао ово неколико редака. Досадање уређење наших школа није ни у колико, можемо казати, одговарало потребама нашег народа, и народ није имао од ње никакве користи, те услед тога је и сматрао школу као другу „касарну“.

Крајње је већ време било да се исте преустроје, и то тако, како би народ имао праве користи од њих, и како би могле спремати људе слободне и практичне. Али ако пажљиво прочитамо овај

предложени закон, увидићемо, да не одговара своме очекивању, нити пак одговара времену и потребама нашег народа, него да је просто копија са стране, а не црпљен из живота наших школа.

При састављању овог предлога, није се ни уколико обавирало на потребе нашег народа, и није се обазирало на главније узроке, који су досада спречавали развитак наших школа.

Остављајући на страну све друге недостатке и мање овога законског предлога, које су други већ изнели, ја ћу обратити пажњу на један од најважнијих недостатака овога закона од кога зависи напредак школа у овом крају.

5

Најглавнија е мана учињена при састављању овога саконског предлога тиме, што се пије ни мало обазирало на то, каквих има школа код нас.

Као што нам је познато, наша отајбина Србија подељена је Моравом на 8 дела: источну, западну и јужну Орбију. У свима овим крајевима постоје наше школе, али околности, у којима се оне налазе, нису подједнаке. У школама које су у западном и јужном делу Србије, уче се чисто српска деца, која разумевају путпуно јевик којим се у школи предаје, међутим у источној Србији већином се уче деца, која погрешно или ни мтло не разумевају наш језик. Прописати сада и за једне и за лруге једне исте захтеве, није никако могуће, нети ћемо од тога имати какве користи, и народ ће је и даље сматрати као другу „касарну“.

Ову погрешњу свију досадањих прописа и закона, по којима су се управљаљле школе овога краја, опазили су сви они, који су бар неколико дана радили у њима; а тако исто опазили су и они, који су имали да пспатују напредак и успех у овим школама; те услед тога подизати су више пута предлози, да се исте предустроје, и да се разликују у захтрвима од осталих швола, где се уче деца која равилно говоре српски. Па и сами посланици народне скупштине опазили су то, и увек су доказивали разлику између ових и других школа. Али сви ови предлози и извештаји од појединих учатеља и надзорника, као и сви докази о равлици између једних и других школа, остали су мртве речи на артији, и нису се ни уколико употребили при састављању овога законског предлога.