Учитељ

Неколико речи о школама у источном крају Србије.

(НАСТАВАЋ) :

Из овога се расписа види, да ове школе још одмах у почетку нису ни мало одговарале законским прописима, него су шта више биле од велике штете, јер с једне стране као што се вели „бадава деда иду у школуи дангубе, а с друге стране узалуд троше на њих њихови родитељи и издржавају их.“ Да би се пак постигло оно, што се тражи законским прописима, министар ство издаје „наставленје“ свима учитељима с препоруком, да учитељи не почну одмах систематично учење и са влашком децом као децом која знају српеки, него да их за „неко кратко време, у кољико је могуће“ упозна са српеким језиком, „казујући им, како се најобичније и пред очи стајећем им ствари српски зову.“

даконодавац није се овде ни мало обазирао, да ли је могуће, да изуче деца српски језик ако им се „казују најобичније и пред очи стојећем им ствари“, и то шта више за неко „кралко време". Тако исто није ни одредио кољико је то „кратко време.“ Да ли су се учитељи ових школа придржавали овог расписа или нису, то не знамо, само видимо, да министаретво 1870 г. појавом садањег Буквара издаје следећи распис, заједно са дневником по коме ће учитељ са влашком децом удесити своји рад.

Ево тог расписа:

„НАЧАЛСТВУ ОКРУГА БРАЈИНСКОГ.

Појавом новога Буквара, који је расписом мојим од 5. Августа М 3804 тек. год. уведен у све основне школе наше отаџбине, осетила се у неким

школама сметња, која је узрок, што се цељ Буквара неће моћи свуда подједнако и за исто време достићи. Новим се Букваром полаже сасвим нов темељ почетној настави, јер се у њему налаве слике од разних ствари, које су већим делом познате деци, и тражи се, да учитељ вежба своје ученике у размишљавању и говору о стварима, које те слике престављају, и да их после неког времена почиње упознавати са састављеним деловима речи или имена оних ствари од којих се слике налазе у новом Буквару. Но на тој основи, коју је примила данашња Букварска, Методика, може се радити како ваља само онде, где деца разумевају језик наш, и где већином знају све оне изразе, које би учитељ употребљавао приликом развјашњавања у разговору са својим ученицима; онде пак где деца не разумевају српски говор, разуме се по себи да је и учитељу врло тешко испунити све услове који се захтевају у «Кратком Упуству за Буквар“, као нешто без чега се не може постићи постављена, цељ Буквара. Зато сам нашао за потребно да издам следеће упуство оним учитељима наших основних школа, који имају на науци било све саму влашку децу, било измешано са српском децом:

1. Одмах у почетку школске године нека сви такови учитељи настану да влашку децу упуте у српском језику колико се више може.

2. При томе обучавању нека се држе поретка, који је у садањем новом Буквару, и нека влашкој деци казују