Учитељ

па

229

име од сваке оне ствари, од које се слика налази у Буквару као: око, столица, нож и т.д. По потреби учитељ да покаже и саму ствар као н. пр. перо, шешир, буба ит. д. казавши уједно како се зове.

Осим тога нека им на самој ствари.

очигледно покаже значење по неких речи, које се налазе у Буквару исподеване слике у штампаном или руко-

писном облику. Разуме се по себи, да |

Буквар садањи треба да је учитељу само правац, ког ће се он придржавати приликом учења влашке даце српском језику. деци не треба никако ни износити Буквар у почетку, мањ ако се хоће слика од које ствари да покаже. Што се тиче осталих речи, које се налазе у Буквару, то треба наравно сам учитељ да бира, па да им по могућности добави саме оне ствари које избране речи казују, или да их просто и јасно на табли надрта, и каже како се српски зову, а ако зна влашки и влашки,

Исто тако дужни ће бити учитељи таквих школа, где има влашке деце, да их науче да знају имена свима оним стварима, које се налазе у школи, и читавој школској згради као: клупе, столице, скамије, иконе, таблице, врата, ходници, авлија, башта, бунар, ограда И А. деца била припремљена у неколико за, оне изразе које ће учитељ доцније употребљавати, кад се лати предавања, самог Буквара.

3. Пошто се тако за краће или дуже време, како се где узмогне достигне претходно разумевање српског језика, онда ће истом учитељи таквих школа

како би таквим начином сва |.

дати деци Буквар у руке и одатле их почети ењизи учити.

4. По себи се разуме да ће приликом упућивања влашке деце у називима српским учитељи имати довољно и навода, да са таквом децом воде испрва мале а доцније и повеће разговоре о овој или оној ствари.

То им најживље и препоручујем, јер навикавајући влашку децу на звуке српског говора ваља да их упућују како ће одговарати на поједина питања, из којих ће се увидети да ли доиста равуме оно што им се казује. Тако н. пр. кад им се каже да се трећа слика у Буввару зове нож, нека им уједно укратко и то каже, од чега се нож прави, или кад дође на слику перо, да покаже и гушчија и челична (гвоздена) пера.

5. У ред срестава за ту цељ долази и бројање до 10 или 20 на српском језику и све што се даје предузимати с тим бројевима по начелима која су изложена у два „практична предавања, из рачуна“ којима се имају користити сви учитељи у смислу мог расписа од 4 Августа Љ 3290 ов. године.

Џрепоручујем учитељима основних школа, где има влашке деце, да се изложеним начином лате својски обучавања, такве деце српском језику и надам се да ће они све од своје стране учинити, да невичну децу што пре упуте српском језику.

Да би се лакше постигла поменута, цељ, препоручујем уједно, да сви учитељи влашке деце воде тачан дневник о свему ономе што им се налаже да, чине по овоме распису т. ј. да тачно бележе све оне речи, које влашкој деци казују, а тако исто и сав онај рад,