Учитељ
271
фиица. Тај манастир је саградио От. Не-е
(де његово тело. У једним сандуку — ћивоту — чувају се кости Ст. Правовенчаног, сина Немањина. Овај је манастир саграђен од мрамора, кота има на један сат далеко од Студенице
Ако пођемо од ушћа Ибра у Мораву, лаље, т. ј. уз Мораву, — ми ћемо проћи поред више села, и после ћемо доћи до једне вароши, која је највећа и у целом округу. То је Чачак. То је окружна варош (ва што) По имену те вароши и цео је округ добио име чачански.
Кад би смо хтели из рудничког округа, да пређемо у Чачак, морали би смо прећи реку Мораву. Ту је Морава велика и не може да се прегази, за то има начињен мост преко кога се прелази.
У Чачку има мушка и женска основна, школа има и једна нижа гимназија са 4. разреда. У Чачку је и канцеларија, за срез Трнавски. -- Људи који живе у Чачку, већином се баве трговином или раде разне занате; мање је оних који раде земљу.
Преко пута од Чачка, преко Мораве, у руд. округу, налази се брдо Љубић. То је брдо знатно због бојева који се ту досише 1815. год. измеђ Срба и Турака. Кад је Сулејман-паша, који је седео у Београду чуо да је Милош дигао Србе на оружје, заповеди Ћаја-паши да скупи повећу војску и да иде да умири Србе. Ћаја, пође из Београда и дође у Чачак. Уз пут је он свуда палио и пљачкао. Преко пута од Чачка на Љубићу бејаху Срби. Срби беху ископали шанац и покрај саме Мораве. У шанцу беху 2 топа, која је чувао Танаско Рајић. Турци ноћу пређу Мораву,
· истерају Србе из доњег шанца, убију Рајића, освоје топове, а остали Орби побегну торе, на Љубић. Ааја-паша, — који је једнако био у Чачку -- радостан што Турци побеђују, дође до Мораве, па поче викати: „Море рајо предај се, не гини Лудо“. Неки Васо (из Кнића, окр. крагујевач.) који је познавао Ћају. и који је био сакривен у једном врбљаку, повиче паши: „Приђи пашо ближе па викни, јер
те Срби не чују, а кад те чују, они ће се предати“. Ђаја загази у Мораву с коњем. Васо нанишани на њ'. Пушка пуче, а Ћаја се претре с коња и паде у Мораву. Турци, чувши да је погинуо Ћаја-паша, уплаше се нагну бежати преко Јелице пл. Но и ту их много изгине, јер су их дочекивале неке српске чете. — Ето, са тога је боја знатно брдо Љубић
Пропитивање.
Као и сви окрузи, тако и овај подељен је ја срезове. У њему има 4. среза. На северо-истоку овога округа, око варошице Краљева (Карановца) јесте срез краљевски (карановачки). На северо-западу, око реке Белице долази срез драгачевски. Између среза драгачевског пи краљевског налази се срез трнавски, прозван по манастиру Трнави На југу чачанског округа долазе срез студенички, прозван по реци. и манастиру Стуленици.
Равница има мало у овом округу, и те равнице, којих овде има, већином су покрај река. Најзнатнија је она, која се пружа од Чачка ка Карановцу, крај зап. Мораве. Треба до 5 сати ода па да се пређе у дужину. Ширина јој је негде сат а негде и мање. Друга повећа је равница око реке Белице. Трећа је на југу од р. Студенице, око Ибра, која се зове Подибарска равница.
Да би се лакше ишло из места у место, направљени су путови. Овде има два главна пута: Један води из Чачка на југо -исток, долази у Краљево, а одатле, преко р. Ибра иде даље и улази у окр, крушевачки ; други пут води од Чачка на запад, прелази преко Јелице па иде даљеи кад
пређе преко Мораве, улази у ужички округ. Људи, који живе у овом округу зову
се Чачани Сви готово, сем у вароши, раде земљу и гаје стоку. Највише сеју пшеницу и кукуруз. — У чачанским округу сви говоре чисто српски: не говоре ни мало погрешно. У неким крајевима овога округа говоре мало друпше но у осталим
(К