Учитељ

| |

— на психолошку анализу неких страна народног образовања, на које ћемо и ми. | тање избавити човека на сав живот од

обратити пажњу читалада. Но пре него што пређемо на то, ми ћемо овде додирнути се тога сувишног аргумента у корист народпог образовања

Сувишни аргуменат Пола Жана има неког значаја, ма да, по нашем скромном мишљењу, нема оне силе, коју му придаје аутор. По његовом мишљењу потреба народног И особито 1000 да, је сталдустрије. "Свима је познато, да прогрес индустрије неизбежно води « слабљењу умних способности радничке класе. С једне стране подела рада, а с друге усавршавање машина прети, да радника учини мртвом машином, па и самим ништавним делом те машине. Умне способности се развијају само путем вежбања, а механика раднику не даје никаквога умнога рала.

„Додајте још овде, говори Кан, и уплив наслеђа, који је од велике важности, па ћете видети. какве последице могу произаћи из таквога акта не само за радничку класу, већ и за више класе, које живе једино на рачун нижих.“ Зато се народно образовање јавља као крвни непријатељ вишим класама друштвеним, јер школа може да паралише штетни утицај индустрије на умне силе целе расе, а да не говоримо о интересима радничког света. Као што се види, Пол Жан је дубоко убеђен, да се противу овог аргумента не може ништа, и ставља ствар народног образовања у броју најважнијих интереса државе и друштва Мора се приметити, ла половина његове мисли пије никаква, новост; сви признају да развиће индустрије понижава умне способности радне класе ; но, уколико је нама познато, нико до сада није доказивао, да је срество против овога очевидног зла само народна школа Жан не допушта никако измене у начину Фабричне производње; ове измене, говори он „и немогућне су и нико их не жели.“ При такој поставци овога питања није лако одагнати сумњу у могућност школивог уплива, на бољитак на~

рода. Сасвим је непојамно, како ће двогодишње или тротодишње школско васпи-

штетног уплива његовога доцнијега, рада.

· Сама по себи народна школа даје тако

мало уму, да без даљег умног развијања, без непрекидног вежбања, интелекта, у течају самог раденчког | живота, писменост и незпање се готово сасвим изједна-

чује Очевидно је, да школа сама не може ништа да уради, ако радник по излазу

из ње не може никако да добије слободног времена ради примене своје писмености и развијања својих умних сила, а да-би раднику дало слободног времена неизбежне су измене у начину Фабричног произвођења. Без ових измена, које „ћан не лопушта, народно образовање изгледа, као једна пилула, коју болесник носи уза се, да би овладао магичком силом помоћу које би обрно у своју корист и сам природни ток догађаја.

- | Много су интересантније примедбе чКана о народном образовању изазване двома

_ официјалним извештајима, у којима има

врло ннтересантних података о техничким зрањима Аутор једнога од тих извештаја, хтео је да дозна од саме децео њиховом осећању, карактеру, навикама и жељама. Ради тога је он разаслао по париским народним школама две теме: једна је обвезивала ученике да кажу за који се занат и науку највише осећају способни, а по другој деца су морала означити, какво би занимање они изабрали и на основу којих мотива. Деца тако рећи изненађена овим темама, и ако се насу спремали да на њих одговоре, морала су се показати сасвим нанвна при одговарању не пазећи на, слог, на своје планове дотадање на осећање и свој домаћи положај! Тако је добијепо више од 3000 одговара од девојчица и мушкараца, а затим су најважнији одговори били класифицирани по једнородности њихових садржаја. Одговори на прво питање били су непотпуни, као што јен требале оче-