Учитељ

298 |

држе многи — да не речемо сви родитељи, састоји се готово искључиво у томе, да се да маха гњеву онаквом, као што се појављује у првом тренуту. Грдња, нескладне речи, ударци и др., чиме мати обично предусрета ситне - преступе свог детета (ма да многи од њих и нису преступи, кад дубље загледамо у суштину ствари), обично су само изрази њених сопствених необузданих осећања, и више зависе од ступња тих осећања, но од свесне жеље, да се неко добро учини свом погрешившем детету. Али задржавајући се над сваким преступом, да би увидели све његове природне последице, и да би размотрили, на који начин преступник најлакше може да сазна за све те последице свог неправилног делања, ви у исто време имате довољно времена ради обуздања самог себе; слепи гњев првог тревута прелази у мање злобно осећање, које вас неће тако лако одвести на лажан пут.

Поред света тога, гледајте да не радите као просто оруђе, бев икаквих осећања и страсти. Имајте на уму, да осим природних реакција поступцима вашег детета, реакција, које доноси собом поредак околних предмета да је и ваше одобравање или неодобравање истотако једна природна реакција, и једно од неопходних срестава при васпитању. Ми поричемо и износимо

као заблуду мишљење, да казне, што |

их је установила природа, буду замењене родитељским незадовољством и вештачким кажњавањем. Али ако родитељски незадовољетво не треба да замени природно кажњаване, опет зато, оно с њиме треба да иде упоредо. Ма да другостепена врста кажњавања, не треба

да заузме место првостепене, опет она, може, у умереној употреби, с успехом да допуњује првостепену врсту. Сва огорченост и негодовање, пробуђено у вама, треба разумно да буде изражено речима и понашањем. Отупаљ њ каквоћа осећања, које је изазвано у вама, зависиће сасвим природно од вашег карактера, и с тога нема смисла Ни говорити, како треба да буде то осећање. Опет зато, ви можете учинити да се то осећање промене у такво, које се вама чини да је боље. Увек се клоните две крајности, не само односно силине, већ и односно продужавања и истрајности вашег незадовољства. С једне стране избегавајте ону слабодушност, услед које многе матере мољакају своју децу и попуштају им сувише, не исказујући им никад своје незадовљство. С друге опет стране, немојте сувише дуго да се туђите од детата, пошто се оно може навикнути да буде без вашег друштва, и онда ви губите сав уплив над њим. Ви треба да се старате да моралне реакције, изазване у вами дечијим поступцима, буду по могућности сличне реакцијама, какве треба, по вашем мишљењу, да се појављују код идеалних родитеља. Заповедајте ретко, што се мање може. Само тада заповедајте и нагоните, вад никакво друго срество не може да се примени. „При својим поступцима, родитељи се често више обзиру на сопствеву угодност, но на корист детета,“ вели Рихтер. Слично првобитним друштвима, где се непоштовање закона,

"вазни не као дело у самој ствари шко-

дљиво по живот друштва, већ као ни-

подаштавање ауторитета владеочевог, .

као буна против њега, — у многим по-