Учитељ

“06

исказују у варварском племену, од кога је он произашао. У инстинктима својим дечко личи на дивљака, као што му је неко време сличан и у цртама лица. Посмотрите само склоност напраситости, грубости, лагаљу, суровости особине, које се тако често виђају код деце, особине које се и без упливисања, са стране мењају доцније, мање или више, исто онако као и црте лица. Ошптепримљена, идеја да је дете „невино,“ ма да је истинита односно сазнавања зла, сасвим је неистинита кад се примени на рђаве побуде преступа; о томе се може убедити сваки, који оће само пб часа да посматра и испитује живот дечији. Деца, остављена самима себи, на пр. у јавним школама, понашају се један према, другоме много суровије, но одрасли људи; а кад би их оставили самима себи још у млађем узрасту, ступањ суровости, био би још већи. Тражити од детета, да се у свом животу управља према неком узвишеном мерилу, неразумно је ; нема смисла, шта, више, ни то, да се упорно и стално тражи добро владање у опште. Многи већ признају шкодљиве резултате раног умног развића; време је да се призна и тај факт, да и морални рантф развитаж исто тако доноси собом рђаве резултате. Више моралне способности, као год и умне, веома су сложене. И сасвим је природно, да се и једне и друге доцније развијају. У оба случаја, веома рано узбуђена радња наноси уштрб карактеру. И тиме се објашњава, не ретка аномалија, (да код деце, која су била примери 1 врлине, мало по мало започиње необјашњива, промена ка горем, и доцније они стоје

не више, као што су се надали, већ

дости својој.

ниже својих парњака; с друге опет стране, људи веома примерног поштења, често су веома мало обећавали у млаИ тако дакле, не тражите много и задовољавајте се умереним резултатима. Имајте вазда на уму, никад не заборављајте, да се виши морални, као и виши умни ступањ, могу достићи само лаганим и поступним развитком. Када, то будете појмили, ви ћете онда трпљиви бити према оним несавршенствима, која се тако често виђају код деце, којих мора да буде код деце. Ви ћете мање бити склони на непрестане приговоре, претње и кажњавања, чиме многи родитељи порађају хроничко породично раздражење, бесмислено се надајући, даће тим путем од своје деце створити оно, што она треба да буду. Либерална Форма домаће управе, која, сматра за непотребно, да се деспотеки меша у све ситнице дечијих поступака, неопходно истиче из системе, коју ми овде проводимо. Задовољите се тиме, што ће ваша деца увек сама осећати природне последице својих поступака, и ви ћете избећи оно заплетено контролисање, у које упадају многи родитељи. Оставите дечка, где год то може да буде, дисциплини самосталног опита, и ви ћете та избавити и од оне меке добродетељи, коју сувишна контрола ствара код тешких природа, и од разваћајућег антагонизма, који она порађа у независним натурама. Старајући се, да дете у свима случајима само сазна природне последице својих поступака, ви у исто време обуздавате и своју сопствену природу. Метол моралног васпитања, кога се